Surah Al-An'aam — The Cattle
Surah Al-An'aam (The Cattle) is chapter 6 of the Quran, with 165 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.
ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَجَعَلَ ٱلظُّلُمَٰتِ وَٱلنُّورَۖ ثُمَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِرَبِّهِمۡ يَعۡدِلُونَ
Сва хвала нека је Аллаху Који је створио небеса и Земљу и дао тмине и светло, али и поред тога они који не верују - друге изједначују са својим Господарем
Ayah 1هُوَ ٱلَّذِي خَلَقَكُم مِّن طِينࣲ ثُمَّ قَضَىٰٓ أَجَلࣰ اۖ وَأَجَلࣱ مُّسَمًّى عِندَهُۥۖ ثُمَّ أَنتُمۡ تَمۡتَرُونَ
Он вас је створио од земље и рок одредио, а код Њега је и рок утврђени, а ви и поред тога сумњате
Ayah 2وَهُوَ ٱللَّهُ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَفِي ٱلۡأَرۡضِ يَعۡلَمُ سِرَّكُمۡ وَجَهۡرَكُمۡ وَيَعۡلَمُ مَا تَكۡسِبُونَ
Он је Аллах на небесима и на Земљи, Он зна и што кријете и што показујете, и Он зна оно што радите
Ayah 3وَمَا تَأۡتِيهِم مِّنۡ ءَايَةࣲ مِّنۡ ءَايَٰتِ رَبِّهِمۡ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ
А њима не дође ниједан доказ од њиховог Господара а да се од њега не окрену
Ayah 4فَقَدۡ كَذَّبُواْ بِٱلۡحَقِّ لَمَّا جَآءَهُمۡ فَسَوۡفَ يَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ
Они су занегирали Истину када им је дошла, али њима ће сигурно да стигну вести о ономе чему су се ругали
Ayah 5أَلَمۡ يَرَوۡاْ كَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَبۡلِهِم مِّن قَرۡنࣲ مَّكَّنَّٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ مَا لَمۡ نُمَكِّن لَّكُمۡ وَأَرۡسَلۡنَا ٱلسَّمَآءَ عَلَيۡهِم مِّدۡرَارࣰ ا وَجَعَلۡنَا ٱلۡأَنۡهَٰرَ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهِمۡ فَأَهۡلَكۡنَٰهُم بِذُنُوبِهِمۡ وَأَنشَأۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِمۡ قَرۡنًا ءَاخَرِينَ
Зар они не знају колико смо Ми нараштаја пре њих уништили, којима смо на Земљи дали могућности какве вама нисмо дали и којима смо слали обилату кишу и учинили да реке поред њих теку, па смо их, због њихових греха, уништавали, и друге нараштаје, после њих, стварали
Ayah 6وَلَوۡ نَزَّلۡنَا عَلَيۡكَ كِتَٰبࣰ ا فِي قِرۡطَاسࣲ فَلَمَسُوهُ بِأَيۡدِيهِمۡ لَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرࣱ مُّبِينࣱ
А и да ти (Мухаммеде) спустимо Књигу на папиру и да је они рукама својим опипају, опет би они који не верују казали: „Ово заиста није ништа друго до јасна враџбина.“
Ayah 7وَقَالُواْ لَوۡلَآ أُنزِلَ عَلَيۡهِ مَلَكࣱۖ وَلَوۡ أَنزَلۡنَا مَلَكࣰ ا لَّقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ ثُمَّ لَا يُنظَرُونَ
И још говоре: „Зашто му није послат анђео?!“ А да анђеле пошаљемо, случај би одређен био, и не би им било дато више времена
Ayah 8وَلَوۡ جَعَلۡنَٰهُ مَلَكࣰ ا لَّجَعَلۡنَٰهُ رَجُلࣰ ا وَلَلَبَسۡنَا عَلَيۡهِم مَّا يَلۡبِسُونَ
А да га анђелом учинимо, опет бисмо га као човека створили и опет бисмо им учинили нејасним оно што им није јасно
Ayah 9وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلࣲ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ
Посланицима су се и пре тебе ругали, па је оне који су им се ругали стигло баш оно чему су се ругали
Ayah 10قُلۡ سِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ ثُمَّ ٱنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ
Реци: „Путујте по Земљи, затим погледајте како су завршили они који су посланике сматрали лажним!“
Ayah 11قُل لِّمَن مَّا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ قُل لِّلَّهِۚ كَتَبَ عَلَىٰ نَفۡسِهِ ٱلرَّحۡمَةَۚ لَيَجۡمَعَنَّكُمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ لَا رَيۡبَ فِيهِۚ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ
Упитај: „Чије је све оно што је на небесима и на Земљи?“ И одговори: „Аллахово!“ Он је Себи одредио да буде милостив. Он ће да вас сакупи на Судњем дану, у то нема никакве сумње. Они који су себе упропастили, па - они не верују
Ayah 12۞وَلَهُۥ مَا سَكَنَ فِي ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
Њему припада све што постоји у ноћи и дану; Он је Свечујући и Свезнајући
Ayah 13قُلۡ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَتَّخِذُ وَلِيࣰّ ا فَاطِرِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَهُوَ يُطۡعِمُ وَلَا يُطۡعَمُۗ قُلۡ إِنِّيٓ أُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ أَوَّلَ مَنۡ أَسۡلَمَۖ وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Реци: „Зар да узмем за заштитника неког другог поред Аллаха Који је небеса и Земљу, без претходног примера створио?! Он храни, а не бива храњен!“ Реци: „Мени је наређено да будем најпрви у покоравању“, и никако не буди један од оних који другима дају место које припада само Аллаху
Ayah 14قُلۡ إِنِّيٓ أَخَافُ إِنۡ عَصَيۡتُ رَبِّي عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمࣲ
Реци: „Ако будем непослушан Господу свом, ја се плашим патње на Великом дану.“
Ayah 15مَّن يُصۡرَفۡ عَنۡهُ يَوۡمَئِذࣲ فَقَدۡ رَحِمَهُۥۚ وَذَٰلِكَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡمُبِينُ
А онај ко буде поштеђен казне тога дана, Он му се смиловао, и то је очигледни успех
Ayah 16وَإِن يَمۡسَسۡكَ ٱللَّهُ بِضُرࣲّ فَلَا كَاشِفَ لَهُۥٓ إِلَّا هُوَۖ وَإِن يَمۡسَسۡكَ بِخَيۡرࣲ فَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءࣲ قَدِيرࣱ
Ако те Аллах неком невољом погоди - па, нико осим Њега не може да је отклони; а ако ти какво добро подари - па, Он над свиме има моћ
Ayah 17وَهُوَ ٱلۡقَاهِرُ فَوۡقَ عِبَادِهِۦۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡخَبِيرُ
А Он је Свепотчинитељ изнад слугу Својих, и Он је Мудри, Онај Који све у потпуности зна
Ayah 18قُلۡ أَيُّ شَيۡءٍ أَكۡبَرُ شَهَٰدَةࣰۖ قُلِ ٱللَّهُۖ شَهِيدُۢ بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡۚ وَأُوحِيَ إِلَيَّ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانُ لِأُنذِرَكُم بِهِۦ وَمَنۢ بَلَغَۚ أَئِنَّكُمۡ لَتَشۡهَدُونَ أَنَّ مَعَ ٱللَّهِ ءَالِهَةً أُخۡرَىٰۚ قُل لَّآ أَشۡهَدُۚ قُلۡ إِنَّمَا هُوَ إِلَٰهࣱ وَٰحِدࣱ وَإِنَّنِي بَرِيٓءࣱ مِّمَّا تُشۡرِكُونَ
Реци: „Чије је највеће сведочанство?“ И одговори: „Аллахово, Он ће између мене и вас да буде сведок. А мени се овај Кур'ан објављује да упозоравам њиме вас и оне до којих он допре. Зар ви, заиста, тврдите да поред Аллаха има и других богова?“ Реци: „Ја не тврдим.“ Реци: „Он је Једини Бог, и ја немам ништа са тиме што ви Њему друге у обожавању придружујете.“
Ayah 19ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يَعۡرِفُونَهُۥ كَمَا يَعۡرِفُونَ أَبۡنَآءَهُمُۘ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ
Они којима смо дали Књигу познају Посланика као што познају своје синове; они који су себе упропастили, па – они не верују
Ayah 20وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا أَوۡ كَذَّبَ بِـَٔايَٰتِهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Има ли већег неправедника од онога који о Аллаху говори лажи или не признаје Његове речи и доказе?! Неправедници заиста неће успети
Ayah 21وَيَوۡمَ نَحۡشُرُهُمۡ جَمِيعࣰ ا ثُمَّ نَقُولُ لِلَّذِينَ أَشۡرَكُوٓاْ أَيۡنَ شُرَكَآؤُكُمُ ٱلَّذِينَ كُنتُمۡ تَزۡعُمُونَ
А на Дан када их све сакупимо, а затим упитамо оне који су друге обожавали поред Аллаха: „Где су вам божанства ваша која сте сматрали боговима?“
Ayah 22ثُمَّ لَمۡ تَكُن فِتۡنَتُهُمۡ إِلَّآ أَن قَالُواْ وَٱللَّهِ رَبِّنَا مَا كُنَّا مُشۡرِكِينَ
Неће никакво оправдање да им преостане осим да кажу: „Аллаха нам, Господара нашег, ми нисмо друге обожавали поред Аллаха.“
Ayah 23ٱنظُرۡ كَيۡفَ كَذَبُواْ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡۚ وَضَلَّ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ
Гледај како ће они сами себе да лажу, а неће им бити оних које су били измислили
Ayah 24وَمِنۡهُم مَّن يَسۡتَمِعُ إِلَيۡكَۖ وَجَعَلۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ أَكِنَّةً أَن يَفۡقَهُوهُ وَفِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرࣰ اۚ وَإِن يَرَوۡاْ كُلَّ ءَايَةࣲ لَّا يُؤۡمِنُواْ بِهَاۖ حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءُوكَ يُجَٰدِلُونَكَ يَقُولُ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّآ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ
Има оних који долазе да те слушају, али Ми смо на њихова срца ставили засторе, да Кур'ан не би разумели, и учинили их глувим, па и ако би све доказе видели, опет у њих не би поверовали. А када ти долазе да расправљају са тобом, говоре они који не верују: „То су само измишљотине древних народа.“
Ayah 25وَهُمۡ يَنۡهَوۡنَ عَنۡهُ وَيَنۡـَٔوۡنَ عَنۡهُۖ وَإِن يُهۡلِكُونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ
Они забрањују да се верује у Кур'ан, и сами се од њега удаљавају, и сами себе упропашћавају, а да и не примећују
Ayah 26وَلَوۡ تَرَىٰٓ إِذۡ وُقِفُواْ عَلَى ٱلنَّارِ فَقَالُواْ يَٰلَيۡتَنَا نُرَدُّ وَلَا نُكَذِّبَ بِـَٔايَٰتِ رَبِّنَا وَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
А да ти је да видиш како ће, кад пред Ватром буду задржани, да кажу: „Да нам је да будемо враћени, па да не поричемо речи нашег Господара и да постанемо верници.“
Ayah 27بَلۡ بَدَا لَهُم مَّا كَانُواْ يُخۡفُونَ مِن قَبۡلُۖ وَلَوۡ رُدُّواْ لَعَادُواْ لِمَا نُهُواْ عَنۡهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ
Не, напротив! Њима ће да постане очигледно оно што су пре крили; а када би поново били враћени, опет би наставили да раде оно што им је било забрањено, јер они су, заиста, лажљивци
Ayah 28وَقَالُوٓاْ إِنۡ هِيَ إِلَّا حَيَاتُنَا ٱلدُّنۡيَا وَمَا نَحۡنُ بِمَبۡعُوثِينَ
И говоре: „Нема живота осим на овом свету и ми нећемо да будемо оживљени.“
Ayah 29وَلَوۡ تَرَىٰٓ إِذۡ وُقِفُواْ عَلَىٰ رَبِّهِمۡۚ قَالَ أَلَيۡسَ هَٰذَا بِٱلۡحَقِّۚ قَالُواْ بَلَىٰ وَرَبِّنَاۚ قَالَ فَذُوقُواْ ٱلۡعَذَابَ بِمَا كُنتُمۡ تَكۡفُرُونَ
А да ти је видети како ће, када пред својим Господарем буду заустављени и кад их Он упита: „Зар ово није истина?“ Одговорити: „Јесте, тако нам Господара нашег!“ А и како ће Он рећи: „Искусите онда патњу због тога што нисте веровали!“
Ayah 30قَدۡ خَسِرَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِلِقَآءِ ٱللَّهِۖ حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَتۡهُمُ ٱلسَّاعَةُ بَغۡتَةࣰ قَالُواْ يَٰحَسۡرَتَنَا عَلَىٰ مَا فَرَّطۡنَا فِيهَا وَهُمۡ يَحۡمِلُونَ أَوۡزَارَهُمۡ عَلَىٰ ظُهُورِهِمۡۚ أَلَا سَآءَ مَا يَزِرُونَ
Они који не верују да ће стати пред Аллахом настрадаће кад им изненада дође Час оживљења, и рећи ће: „О наше жалости, шта смо све пропустили на Земљи!“ И грехе ће своје да носе на леђима, а ужасно је оно што ће носити
Ayah 31وَمَا ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَآ إِلَّا لَعِبࣱ وَلَهۡوࣱۖ وَلَلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ خَيۡرࣱ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
Живот на овом свету је људима само игра и забава, а будући свет је, заиста, бољи за оне који настоје да се сачувају. Зар не разумете
Ayah 32قَدۡ نَعۡلَمُ إِنَّهُۥ لَيَحۡزُنُكَ ٱلَّذِي يَقُولُونَۖ فَإِنَّهُمۡ لَا يُكَذِّبُونَكَ وَلَٰكِنَّ ٱلظَّٰلِمِينَ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ يَجۡحَدُونَ
Ми знамо да тебе заиста жалости оно што они говоре. Они, уистину, не сматрају да си лажов, него неправедници поричу Аллахове речи и доказе
Ayah 33وَلَقَدۡ كُذِّبَتۡ رُسُلࣱ مِّن قَبۡلِكَ فَصَبَرُواْ عَلَىٰ مَا كُذِّبُواْ وَأُوذُواْ حَتَّىٰٓ أَتَىٰهُمۡ نَصۡرُنَاۚ وَلَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَٰتِ ٱللَّهِۚ وَلَقَدۡ جَآءَكَ مِن نَّبَإِيْ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И посланици су пре тебе сматрани лажним, па су трпели то што су их у лаж утеривали и мучили, све док им не би дошла Наша помоћ - а нико не може да замени Аллахове речи - а до тебе су већ дошле неке вести о посланицима
Ayah 34وَإِن كَانَ كَبُرَ عَلَيۡكَ إِعۡرَاضُهُمۡ فَإِنِ ٱسۡتَطَعۡتَ أَن تَبۡتَغِيَ نَفَقࣰ ا فِي ٱلۡأَرۡضِ أَوۡ سُلَّمࣰ ا فِي ٱلسَّمَآءِ فَتَأۡتِيَهُم بِـَٔايَةࣲۚ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ لَجَمَعَهُمۡ عَلَى ٱلۡهُدَىٰۚ فَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡجَٰهِلِينَ
Ако је теби тешко то што се они окрећу од истине, онда, ако можеш, потражи какав отвор у Земљи или какве мердевине за небо, па им донеси други знак?! Да Аллах хоће, Он би их све на правом путу сакупио; зато, никако не буди од оних који не знају
Ayah 35۞إِنَّمَا يَسۡتَجِيبُ ٱلَّذِينَ يَسۡمَعُونَۘ وَٱلۡمَوۡتَىٰ يَبۡعَثُهُمُ ٱللَّهُ ثُمَّ إِلَيۡهِ يُرۡجَعُونَ
Одазваће се једино они који слушају. А Аллах ће да оживи умрле; затим ће Њему сви да се врате
Ayah 36وَقَالُواْ لَوۡلَا نُزِّلَ عَلَيۡهِ ءَايَةࣱ مِّن رَّبِّهِۦۚ قُلۡ إِنَّ ٱللَّهَ قَادِرٌ عَلَىٰٓ أَن يُنَزِّلَ ءَايَةࣰ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ
Они говоре: „Зашто му не буде спуштен од његовог Господара какав знак.“ Реци: „Аллах је, заиста, у стању да спусти знак, али већина њих не зна.“
Ayah 37وَمَا مِن دَآبَّةࣲ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا طَٰٓئِرࣲ يَطِيرُ بِجَنَاحَيۡهِ إِلَّآ أُمَمٌ أَمۡثَالُكُمۚ مَّا فَرَّطۡنَا فِي ٱلۡكِتَٰبِ مِن شَيۡءࣲۚ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ يُحۡشَرُونَ
Нема ниједног живог бића које по Земљи ходи, нити птице која на крилима својим лети, а да нису заједнице попут вас. У Књизи Ми ништа изоставили нисмо - а на крају, сви ће пред својим Господарем да буду сакупљени
Ayah 38وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا صُمࣱّ وَبُكۡمࣱ فِي ٱلظُّلُمَٰتِۗ مَن يَشَإِ ٱللَّهُ يُضۡلِلۡهُ وَمَن يَشَأۡ يَجۡعَلۡهُ عَلَىٰ صِرَٰطࣲ مُّسۡتَقِيمࣲ
А они који речи и доказе Наше поричу глуви су и неми, у мраку су. Онога кога хоће - Аллах скрене на странпутицу, а ономе коме хоће - подари да буде на Правом путу
Ayah 39قُلۡ أَرَءَيۡتَكُمۡ إِنۡ أَتَىٰكُمۡ عَذَابُ ٱللَّهِ أَوۡ أَتَتۡكُمُ ٱلسَّاعَةُ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ تَدۡعُونَ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Реци: „Кажите ви мени, ако истину говорите, кад би вам дошла Аллахова казна, или када би вам дошао Судњи час, да ли бисте иког другог призивали осим Аллаха?“
Ayah 40بَلۡ إِيَّاهُ تَدۡعُونَ فَيَكۡشِفُ مَا تَدۡعُونَ إِلَيۡهِ إِن شَآءَ وَتَنسَوۡنَ مَا تُشۡرِكُونَ
Напротив, Њега бисте само молили да, ако хоће, отклони од вас оно за шта сте Га позивали, а не би вам ни на уму пали они које сте Му у обожавању придруживали
Ayah 41وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَآ إِلَىٰٓ أُمَمࣲ مِّن قَبۡلِكَ فَأَخَذۡنَٰهُم بِٱلۡبَأۡسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ لَعَلَّهُمۡ يَتَضَرَّعُونَ
А посланике смо слали и народима пре тебе и те народе неимаштином и болешћу кажњавали, не би ли се покајали
Ayah 42فَلَوۡلَآ إِذۡ جَآءَهُم بَأۡسُنَا تَضَرَّعُواْ وَلَٰكِن قَسَتۡ قُلُوبُهُمۡ وَزَيَّنَ لَهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
Па зашто се нису понизно молили када би им дошла Наша казна?! Али, срца њихова остајала су окорела, а ђаво им је приказао лепим оно што су радили
Ayah 43فَلَمَّا نَسُواْ مَا ذُكِّرُواْ بِهِۦ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِمۡ أَبۡوَٰبَ كُلِّ شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ إِذَا فَرِحُواْ بِمَآ أُوتُوٓاْ أَخَذۡنَٰهُم بَغۡتَةࣰ فَإِذَا هُم مُّبۡلِسُونَ
И када би заборавили оно чиме су опомињани, Ми бисмо им капије свега отворили; а када би се обрадовали ономе што им је дато, изненада бисмо их казнили и они би, одједном, изгубили сваку наду
Ayah 44فَقُطِعَ دَابِرُ ٱلۡقَوۡمِ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْۚ وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
и до задњег би био искорењен народ који је чинио неправду; па нека је хваљен Аллах, Господар светова
Ayah 45قُلۡ أَرَءَيۡتُمۡ إِنۡ أَخَذَ ٱللَّهُ سَمۡعَكُمۡ وَأَبۡصَٰرَكُمۡ وَخَتَمَ عَلَىٰ قُلُوبِكُم مَّنۡ إِلَٰهٌ غَيۡرُ ٱللَّهِ يَأۡتِيكُم بِهِۗ ٱنظُرۡ كَيۡفَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ ثُمَّ هُمۡ يَصۡدِفُونَ
Реци: „Кажите ви мени, ако би вам Аллах одузео ваш слух и ваш вид и запечатио ваша срца, који би вам бог, осим Аллаха, то вратио?!“ Погледај како доказе и знакове излажемо, а они се опет окрећу.“
Ayah 46قُلۡ أَرَءَيۡتَكُمۡ إِنۡ أَتَىٰكُمۡ عَذَابُ ٱللَّهِ بَغۡتَةً أَوۡ جَهۡرَةً هَلۡ يُهۡلَكُ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Реци: „Кажите ви мени, ако би вас изненада или очигледно, стигла Аллахова казна, зар би ико други осим неправедних људи настрадао?!“
Ayah 47وَمَا نُرۡسِلُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ إِلَّا مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَۖ فَمَنۡ ءَامَنَ وَأَصۡلَحَ فَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ
Ми шаљемо посланике само зато да доносе радосне вести и да опомињу; нека се зато они који верују и чине добра дела ничега не боје и ни за чим нека не тугују
Ayah 48وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا يَمَسُّهُمُ ٱلۡعَذَابُ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ
А оне који су доказе и речи Наше порицали стићи ће казна зато што су били грешни
Ayah 49قُل لَّآ أَقُولُ لَكُمۡ عِندِي خَزَآئِنُ ٱللَّهِ وَلَآ أَعۡلَمُ ٱلۡغَيۡبَ وَلَآ أَقُولُ لَكُمۡ إِنِّي مَلَكٌۖ إِنۡ أَتَّبِعُ إِلَّا مَا يُوحَىٰٓ إِلَيَّۚ قُلۡ هَلۡ يَسۡتَوِي ٱلۡأَعۡمَىٰ وَٱلۡبَصِيرُۚ أَفَلَا تَتَفَكَّرُونَ
Реци: „Ја вам не кажем: 'Код мене су Аллахове ризнице', нити: 'Ја знам оно што је чулима недокучиво', нити вам кажем: 'Ја сам заиста анђео', већ ја следим само оно што ми се објављује.“ Реци: „Зар су исто слепац и онај који види?! Зашто не размислите?“
Ayah 50وَأَنذِرۡ بِهِ ٱلَّذِينَ يَخَافُونَ أَن يُحۡشَرُوٓاْ إِلَىٰ رَبِّهِمۡ لَيۡسَ لَهُم مِّن دُونِهِۦ وَلِيࣱّ وَلَا شَفِيعࣱ لَّعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ
И упозоравај Кур'аном оне који страхују што ће пред својим Господарем да буду сакупљени, када осим Њега ни заштитника ни заговорника неће имати, да би се Аллаха бојали
Ayah 51وَلَا تَطۡرُدِ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ رَبَّهُم بِٱلۡغَدَوٰةِ وَٱلۡعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجۡهَهُۥۖ مَا عَلَيۡكَ مِنۡ حِسَابِهِم مِّن شَيۡءࣲ وَمَا مِنۡ حِسَابِكَ عَلَيۡهِم مِّن شَيۡءࣲ فَتَطۡرُدَهُمۡ فَتَكُونَ مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ
И не одбијај од себе оне који се ујутру и навече Господару своме моле у жељи за Његовим лицем; ти нећеш за њих да одговараш, а ни они неће за тебе да одговарају, јер би ти, ако би их одбио, неправедник био
Ayah 52وَكَذَٰلِكَ فَتَنَّا بَعۡضَهُم بِبَعۡضࣲ لِّيَقُولُوٓاْ أَهَٰٓؤُلَآءِ مَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡهِم مِّنۢ بَيۡنِنَآۗ أَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَعۡلَمَ بِٱلشَّٰكِرِينَ
И тако Ми једне другима искушавамо да би неверници казали: „Зар су то они, међу нама, којима је Аллах, милост указао?!“ А зар Аллах најбоље не познаје захвалне
Ayah 53وَإِذَا جَآءَكَ ٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِـَٔايَٰتِنَا فَقُلۡ سَلَٰمٌ عَلَيۡكُمۡۖ كَتَبَ رَبُّكُمۡ عَلَىٰ نَفۡسِهِ ٱلرَّحۡمَةَ أَنَّهُۥ مَنۡ عَمِلَ مِنكُمۡ سُوٓءَۢا بِجَهَٰلَةࣲ ثُمَّ تَابَ مِنۢ بَعۡدِهِۦ وَأَصۡلَحَ فَأَنَّهُۥ غَفُورࣱ رَّحِيمࣱ
А када ти дођу они који у речи Наше верују, ти реци: „Мир над вама! Ваш Господар је сам Себи одредио да буде милостив: Ако неко од вас учини неко ружно дело из незнања, па се после покаје и поправи - па, Аллах је, заиста, Онај Који опрашта грехе и милостив је.“
Ayah 54وَكَذَٰلِكَ نُفَصِّلُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلِتَسۡتَبِينَ سَبِيلُ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
Тако Ми подробно излажемо доказе и знакове, да би очигледан био пут којим иду грешници
Ayah 55قُلۡ إِنِّي نُهِيتُ أَنۡ أَعۡبُدَ ٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِۚ قُل لَّآ أَتَّبِعُ أَهۡوَآءَكُمۡ قَدۡ ضَلَلۡتُ إِذࣰ ا وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُهۡتَدِينَ
Реци: „Мени је забрањено да обожавам оне које ви, поред Аллаха, молите.“ Реци: „Ја се не поводим за вашим жељама, јер бих тада залутао и не бих био међу упућеним.“
Ayah 56قُلۡ إِنِّي عَلَىٰ بَيِّنَةࣲ مِّن رَّبِّي وَكَذَّبۡتُم بِهِۦۚ مَا عِندِي مَا تَسۡتَعۡجِلُونَ بِهِۦٓۚ إِنِ ٱلۡحُكۡمُ إِلَّا لِلَّهِۖ يَقُصُّ ٱلۡحَقَّۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلۡفَٰصِلِينَ
Реци: „Ја сам заиста на јасној упути мог Господара, а ви је поричете. Није у мојој власти оно што ви пожурујете; пита се само Аллах, Он суди по правди и Он је Судија најбољи.“
Ayah 57قُل لَّوۡ أَنَّ عِندِي مَا تَسۡتَعۡجِلُونَ بِهِۦ لَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ بَيۡنِي وَبَيۡنَكُمۡۗ وَٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِٱلظَّٰلِمِينَ
Реци: „Да је у мојој власти оно што пожурујете, између мене и вас би било свршено, а Аллах најбоље зна неправеднике.“
Ayah 58۞وَعِندَهُۥ مَفَاتِحُ ٱلۡغَيۡبِ لَا يَعۡلَمُهَآ إِلَّا هُوَۚ وَيَعۡلَمُ مَا فِي ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِۚ وَمَا تَسۡقُطُ مِن وَرَقَةٍ إِلَّا يَعۡلَمُهَا وَلَا حَبَّةࣲ فِي ظُلُمَٰتِ ٱلۡأَرۡضِ وَلَا رَطۡبࣲ وَلَا يَابِسٍ إِلَّا فِي كِتَٰبࣲ مُّبِينࣲ
У Њега су кључеви онога што је чулима недокучиво, само их Он зна, и Он једини зна шта је на копну и шта је у мору, и ниједан лист не опадне а да Он за њега не зна; и нема зрна у тамама Земље нити ичег свежег нити ичег сувог, а да није у Јасној књизи
Ayah 59وَهُوَ ٱلَّذِي يَتَوَفَّىٰكُم بِٱلَّيۡلِ وَيَعۡلَمُ مَا جَرَحۡتُم بِٱلنَّهَارِ ثُمَّ يَبۡعَثُكُمۡ فِيهِ لِيُقۡضَىٰٓ أَجَلࣱ مُّسَمࣰّ ىۖ ثُمَّ إِلَيۡهِ مَرۡجِعُكُمۡ ثُمَّ يُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ
Он вас ноћу умртвљује, а зна и шта сте преко дана урадили, затим вас дању буди, како би рок који је свакоме одређен, прошао. На крају, Њему ћете да се вратите и Он ће да вас обавести о ономе шта сте радили
Ayah 60وَهُوَ ٱلۡقَاهِرُ فَوۡقَ عِبَادِهِۦۖ وَيُرۡسِلُ عَلَيۡكُمۡ حَفَظَةً حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَحَدَكُمُ ٱلۡمَوۡتُ تَوَفَّتۡهُ رُسُلُنَا وَهُمۡ لَا يُفَرِّطُونَ
Он је изнад робова Својих Свепотчинитељ и шаље вам чуваре; а кад неком од вас дође смрт, изасланици Наши му без оклевања узму душу
Ayah 61ثُمَّ رُدُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِ مَوۡلَىٰهُمُ ٱلۡحَقِّۚ أَلَا لَهُ ٱلۡحُكۡمُ وَهُوَ أَسۡرَعُ ٱلۡحَٰسِبِينَ
Они ће, после, Аллаху да буду враћени, своме истинском Заштитнику. Само Њему припада суд, и Он ће најбрже обрачун да сведе
Ayah 62قُلۡ مَن يُنَجِّيكُم مِّن ظُلُمَٰتِ ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِ تَدۡعُونَهُۥ تَضَرُّعࣰ ا وَخُفۡيَةࣰ لَّئِنۡ أَنجَىٰنَا مِنۡ هَٰذِهِۦ لَنَكُونَنَّ مِنَ ٱلشَّٰكِرِينَ
Реци: „Ко вас из страхота на копну и на мору избавља када му се и јавно и тајно понизно молите: 'Ако нас Он из овога избави, сигурно ћемо да будемо захвални!'“
Ayah 63قُلِ ٱللَّهُ يُنَجِّيكُم مِّنۡهَا وَمِن كُلِّ كَرۡبࣲ ثُمَّ أَنتُمۡ تُشۡرِكُونَ
Реци: „Аллах вас избавља из тих и из сваке невоље, па ви опет Њему друге придружујете у обожавању.“
Ayah 64قُلۡ هُوَ ٱلۡقَادِرُ عَلَىٰٓ أَن يَبۡعَثَ عَلَيۡكُمۡ عَذَابࣰ ا مِّن فَوۡقِكُمۡ أَوۡ مِن تَحۡتِ أَرۡجُلِكُمۡ أَوۡ يَلۡبِسَكُمۡ شِيَعࣰ ا وَيُذِيقَ بَعۡضَكُم بَأۡسَ بَعۡضٍۗ ٱنظُرۡ كَيۡفَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ لَعَلَّهُمۡ يَفۡقَهُونَ
Реци: „Он је у стању да пошаље против вас казну изнад ваших глава или испод ваших ногу, или да вас подели у странке и учини да искусите силу једни других. Погледај само како Ми подробно излажемо доказе и знакове, како би људи схватили.“
Ayah 65وَكَذَّبَ بِهِۦ قَوۡمُكَ وَهُوَ ٱلۡحَقُّۚ قُل لَّسۡتُ عَلَيۡكُم بِوَكِيلࣲ
Твој народ пориче Кур' ан, а он је Истина. Реци: „Ја нисам задужен да Упуту прихватите
Ayah 66لِّكُلِّ نَبَإࣲ مُّسۡتَقَرࣱّۚ وَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ
сваки наговештај има своје време, и ви ћете знати
Ayah 67وَإِذَا رَأَيۡتَ ٱلَّذِينَ يَخُوضُونَ فِيٓ ءَايَٰتِنَا فَأَعۡرِضۡ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ يَخُوضُواْ فِي حَدِيثٍ غَيۡرِهِۦۚ وَإِمَّا يُنسِيَنَّكَ ٱلشَّيۡطَٰنُ فَلَا تَقۡعُدۡ بَعۡدَ ٱلذِّكۡرَىٰ مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ
Када видиш оне који задиру лажима у Наше речи и ругају се, ти се од њих окрени све док други говор не започну. А ако те ђаво наведе да заборавиш, онда, након што се сетиш, не седи са људима неправедницима
Ayah 68وَمَا عَلَى ٱلَّذِينَ يَتَّقُونَ مِنۡ حِسَابِهِم مِّن شَيۡءࣲ وَلَٰكِن ذِكۡرَىٰ لَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ
Они који се боје Аллаха неће за њих рачун полагати, али су дужни опомињати не би ли се оканили
Ayah 69وَذَرِ ٱلَّذِينَ ٱتَّخَذُواْ دِينَهُمۡ لَعِبࣰ ا وَلَهۡوࣰ ا وَغَرَّتۡهُمُ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَاۚ وَذَكِّرۡ بِهِۦٓ أَن تُبۡسَلَ نَفۡسُۢ بِمَا كَسَبَتۡ لَيۡسَ لَهَا مِن دُونِ ٱللَّهِ وَلِيࣱّ وَلَا شَفِيعࣱ وَإِن تَعۡدِلۡ كُلَّ عَدۡلࣲ لَّا يُؤۡخَذۡ مِنۡهَآۗ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ أُبۡسِلُواْ بِمَا كَسَبُواْۖ لَهُمۡ شَرَابࣱ مِّنۡ حَمِيمࣲ وَعَذَابٌ أَلِيمُۢ بِمَا كَانُواْ يَكۡفُرُونَ
Остави оне који узимају веру своју као игру и забаву, и које је обмануо живот на овом свету, а опомињи Кур'аном да нико, због онога што ради, не би страдао, јер осим Аллаха – ни заштитника ни посредника неће да имају и од таквог никаква откупнина неће да се прими. Они ће, због онога што су радили, да буду држани у патњи; њих чека пиће од кључале воде и болна патња, зато што нису веровали
Ayah 70قُلۡ أَنَدۡعُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُنَا وَلَا يَضُرُّنَا وَنُرَدُّ عَلَىٰٓ أَعۡقَابِنَا بَعۡدَ إِذۡ هَدَىٰنَا ٱللَّهُ كَٱلَّذِي ٱسۡتَهۡوَتۡهُ ٱلشَّيَٰطِينُ فِي ٱلۡأَرۡضِ حَيۡرَانَ لَهُۥٓ أَصۡحَٰبࣱ يَدۡعُونَهُۥٓ إِلَى ٱلۡهُدَى ٱئۡتِنَاۗ قُلۡ إِنَّ هُدَى ٱللَّهِ هُوَ ٱلۡهُدَىٰۖ وَأُمِرۡنَا لِنُسۡلِمَ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
Реци: „Зар да, поред Аллаха, молимо оне који не могу да нам прибаве никакву корист ни да отклоне неку штету, па да будемо враћени својој прошлости, а Аллах нас је већ упутио, и да будемо као онај кога су на Земљи завели ђаволи па ништа не зна, а кога другови његови зову на Прави пут: 'Дођи нама!'“ Реци: „Заиста је Аллахова упута – истинска упута, и нама је наређено да се Господару светова предамо
Ayah 71وَأَنۡ أَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَٱتَّقُوهُۚ وَهُوَ ٱلَّذِيٓ إِلَيۡهِ تُحۡشَرُونَ
и да намаз (молитву) обављамо и да се Њега бојимо;“ Он је Тај пред Којим ћете да будете сакупљени
Ayah 72وَهُوَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِٱلۡحَقِّۖ وَيَوۡمَ يَقُولُ كُن فَيَكُونُۚ قَوۡلُهُ ٱلۡحَقُّۚ وَلَهُ ٱلۡمُلۡكُ يَوۡمَ يُنفَخُ فِي ٱلصُّورِۚ عَٰلِمُ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡخَبِيرُ
и Он је Тај Који је створио небеса и Земљу са истином. Чим Он за нешто каже: „Буди!“ - Оно буде; Његова реч је истина; само ће Он да има власт на Дан када се дуне у рог; Он зна оно што је чулима недокучиво и оно што је видљиво; Он је Мудри и Онај Који све у потпуности зна.“
Ayah 73۞وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِيمُ لِأَبِيهِ ءَازَرَ أَتَتَّخِذُ أَصۡنَامًا ءَالِهَةً إِنِّيٓ أَرَىٰكَ وَقَوۡمَكَ فِي ضَلَٰلࣲ مُّبِينࣲ
А кад Аврам рече своме оцу Тераху: „Зар кипове сматраш боговима?! Уистину, видим да сте и ти и твој народ у очигледној заблуди.“
Ayah 74وَكَذَٰلِكَ نُرِيٓ إِبۡرَٰهِيمَ مَلَكُوتَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلِيَكُونَ مِنَ ٱلۡمُوقِنِينَ
Ми показасмо Авраму царство небеса и Земље да би постао од оних који чврсто верују
Ayah 75فَلَمَّا جَنَّ عَلَيۡهِ ٱلَّيۡلُ رَءَا كَوۡكَبࣰ اۖ قَالَ هَٰذَا رَبِّيۖ فَلَمَّآ أَفَلَ قَالَ لَآ أُحِبُّ ٱلۡأٓفِلِينَ
И кад наступи ноћ, он угледа звезду и рече: "Ово је Господар мој!" А пошто зађе, рече: "Не волим оне који залазе
Ayah 76فَلَمَّا رَءَا ٱلۡقَمَرَ بَازِغࣰ ا قَالَ هَٰذَا رَبِّيۖ فَلَمَّآ أَفَلَ قَالَ لَئِن لَّمۡ يَهۡدِنِي رَبِّي لَأَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلضَّآلِّينَ
А кад угледа Месец како излази, рече: „Ово је мој Господар!“ А пошто зађе, он рече: „Ако ме Господар мој не упути, бићу сигурно један од људи који су залутали.“
Ayah 77فَلَمَّا رَءَا ٱلشَّمۡسَ بَازِغَةࣰ قَالَ هَٰذَا رَبِّي هَٰذَآ أَكۡبَرُۖ فَلَمَّآ أَفَلَتۡ قَالَ يَٰقَوۡمِ إِنِّي بَرِيٓءࣱ مِّمَّا تُشۡرِكُونَ
А кад угледа Сунце како се рађа, он узвикну: „Ово је мој Господар, ово је веће!“ А пошто зађе, он рече: „Народе мој, ја заиста немам ништа са тиме што ви Њему придружујете
Ayah 78إِنِّي وَجَّهۡتُ وَجۡهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ حَنِيفࣰ اۖ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Ја окрећем лице своје, као прави верник, према Ономе Који је небеса и Земљу, без претходног примера, створио; ја не спадам у оне који другима место које припада само Аллаху дају!“
Ayah 79وَحَآجَّهُۥ قَوۡمُهُۥۚ قَالَ أَتُحَٰٓجُّوٓنِّي فِي ٱللَّهِ وَقَدۡ هَدَىٰنِۚ وَلَآ أَخَافُ مَا تُشۡرِكُونَ بِهِۦٓ إِلَّآ أَن يَشَآءَ رَبِّي شَيۡـࣰٔ اۚ وَسِعَ رَبِّي كُلَّ شَيۡءٍ عِلۡمًاۚ أَفَلَا تَتَذَكَّرُونَ
И народ се његов са њим расправљао. „Зар да са мном о Аллаху расправљате, а Он је мене упутио?“ Рече он. „Ја се не бојим оних које ви Њему придружујете, осим ако мој Господар одреди нешто. Господар мој знањем својим обухвата све. Зашто не размислите и поуку не прихватите
Ayah 80وَكَيۡفَ أَخَافُ مَآ أَشۡرَكۡتُمۡ وَلَا تَخَافُونَ أَنَّكُمۡ أَشۡرَكۡتُم بِٱللَّهِ مَا لَمۡ يُنَزِّلۡ بِهِۦ عَلَيۡكُمۡ سُلۡطَٰنࣰ اۚ فَأَيُّ ٱلۡفَرِيقَيۡنِ أَحَقُّ بِٱلۡأَمۡنِۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
А како бих се бојао оних које Њему придружујете, када се ви не бојите што Аллаху у обожавању придружујете оне за које вам Он није никакав доказ спустио? Па који од два табора више сигурност заслужује, ако ви знате
Ayah 81ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَلَمۡ يَلۡبِسُوٓاْ إِيمَٰنَهُم بِظُلۡمٍ أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمُ ٱلۡأَمۡنُ وَهُم مُّهۡتَدُونَ
Само они који верују и веровање своје са неправдом не мешају биће уистину сигурни: они су упућени.“
Ayah 82وَتِلۡكَ حُجَّتُنَآ ءَاتَيۡنَٰهَآ إِبۡرَٰهِيمَ عَلَىٰ قَوۡمِهِۦۚ نَرۡفَعُ دَرَجَٰتࣲ مَّن نَّشَآءُۗ إِنَّ رَبَّكَ حَكِيمٌ عَلِيمࣱ
То је Наш чврст доказ који смо дали Авраму против његовог народа. Ми на више степене уздижемо оне које хоћемо. Твој Господар је, уистину, мудар и Онај Који све зна
Ayah 83وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَۚ كُلًّا هَدَيۡنَاۚ وَنُوحًا هَدَيۡنَا مِن قَبۡلُۖ وَمِن ذُرِّيَّتِهِۦ دَاوُۥدَ وَسُلَيۡمَٰنَ وَأَيُّوبَ وَيُوسُفَ وَمُوسَىٰ وَهَٰرُونَۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
И Ми смо му даровали Исака и Јакова; и сваког упутисмо - а Ноја смо још пре упутили - и од потомака његових Давида, и Соломуна, и Јова, и Јосифа, и Мојсија, и Арона - ето, тако Ми награђујемо оне који добра дела чине
Ayah 84وَزَكَرِيَّا وَيَحۡيَىٰ وَعِيسَىٰ وَإِلۡيَاسَۖ كُلࣱّ مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
и Захарија, и Јована, и Исуса, и Илију - сви су они били међу честитима
Ayah 85وَإِسۡمَٰعِيلَ وَٱلۡيَسَعَ وَيُونُسَ وَلُوطࣰ اۚ وَكُلࣰّ ا فَضَّلۡنَا عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ
– и Јишмаела, и Јелисеја и Јону и Лота - и свима смо предност над осталим световима дали –
Ayah 86وَمِنۡ ءَابَآئِهِمۡ وَذُرِّيَّٰتِهِمۡ وَإِخۡوَٰنِهِمۡۖ وَٱجۡتَبَيۡنَٰهُمۡ وَهَدَيۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطࣲ مُّسۡتَقِيمࣲ
Упутили смо и Јишмаела, Јелисеја, Јону и Лота, нека је Аллахов мир над њима, и све наведене веровеснике, на челу са Мухаммедом, нека је Аллахов мир и благослов над њим, смо одликовали над свим световима
Ayah 87ذَٰلِكَ هُدَى ٱللَّهِ يَهۡدِي بِهِۦ مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۚ وَلَوۡ أَشۡرَكُواْ لَحَبِطَ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
То је Аллахова упута којом Он упућује оне које жели од Својих робова. А да су они поред Аллаха друге обожавали, сигурно би пропало оно што су радили
Ayah 88أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحُكۡمَ وَٱلنُّبُوَّةَۚ فَإِن يَكۡفُرۡ بِهَا هَٰٓؤُلَآءِ فَقَدۡ وَكَّلۡنَا بِهَا قَوۡمࣰ ا لَّيۡسُواْ بِهَا بِكَٰفِرِينَ
То су они којима смо Ми дали Књигу и мудрост и веровесништво. Па ако они у то не верују, Ми смо то поверили људима који то не негирају
Ayah 89أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ هَدَى ٱللَّهُۖ فَبِهُدَىٰهُمُ ٱقۡتَدِهۡۗ قُل لَّآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ أَجۡرًاۖ إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرَىٰ لِلۡعَٰلَمِينَ
Њих је Аллах упутио, и зато следи њихов пут. Реци: „Ја од вас не тражим награду за Кур'ан, он је само поука световима.“
Ayah 90وَمَا قَدَرُواْ ٱللَّهَ حَقَّ قَدۡرِهِۦٓ إِذۡ قَالُواْ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ عَلَىٰ بَشَرࣲ مِّن شَيۡءࣲۗ قُلۡ مَنۡ أَنزَلَ ٱلۡكِتَٰبَ ٱلَّذِي جَآءَ بِهِۦ مُوسَىٰ نُورࣰ ا وَهُدࣰ ى لِّلنَّاسِۖ تَجۡعَلُونَهُۥ قَرَاطِيسَ تُبۡدُونَهَا وَتُخۡفُونَ كَثِيرࣰ اۖ وَعُلِّمۡتُم مَّا لَمۡ تَعۡلَمُوٓاْ أَنتُمۡ وَلَآ ءَابَآؤُكُمۡۖ قُلِ ٱللَّهُۖ ثُمَّ ذَرۡهُمۡ فِي خَوۡضِهِمۡ يَلۡعَبُونَ
Они не познају Аллаха како треба, кад говоре: „Ниједном човеку Аллах није ништа објавио!“ Реци: „А ко је објавио Књигу коју је донео Мојсије као светло и упуту људима, коју на листове стављате и показујете, а много и кријете, и подучени сте ономе што ни ви ни преци ваши нисте знали?“ Реци: „Аллах!“ Затим их остави, нека се лажима својим забављају
Ayah 91وَهَٰذَا كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ مُبَارَكࣱ مُّصَدِّقُ ٱلَّذِي بَيۡنَ يَدَيۡهِ وَلِتُنذِرَ أُمَّ ٱلۡقُرَىٰ وَمَنۡ حَوۡلَهَاۚ وَٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ يُؤۡمِنُونَ بِهِۦۖ وَهُمۡ عَلَىٰ صَلَاتِهِمۡ يُحَافِظُونَ
А ова Књига, коју објављујемо, благословљена је, она потврђује оне пре ње и да упозориш Мекку мајку градова и све око ње. А они који у онај свет верују - верују и у њу и о молитвама својим брину
Ayah 92وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا أَوۡ قَالَ أُوحِيَ إِلَيَّ وَلَمۡ يُوحَ إِلَيۡهِ شَيۡءࣱ وَمَن قَالَ سَأُنزِلُ مِثۡلَ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُۗ وَلَوۡ تَرَىٰٓ إِذِ ٱلظَّٰلِمُونَ فِي غَمَرَٰتِ ٱلۡمَوۡتِ وَٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ بَاسِطُوٓاْ أَيۡدِيهِمۡ أَخۡرِجُوٓاْ أَنفُسَكُمُۖ ٱلۡيَوۡمَ تُجۡزَوۡنَ عَذَابَ ٱلۡهُونِ بِمَا كُنتُمۡ تَقُولُونَ عَلَى ٱللَّهِ غَيۡرَ ٱلۡحَقِّ وَكُنتُمۡ عَنۡ ءَايَٰتِهِۦ تَسۡتَكۡبِرُونَ
Ко је већи неправедник од онога који лажи о Аллаху износи или који говори: „Објављује ми се“, а ништа му се не објављује, или који каже: „И ја ћу рећи исто онако као што Аллах објављује.“ А да ти је да видиш неправеднике у смртним мукама, када анђели буду испружили своје руке према њима: „Спасите своје душе! Од сада ћете неиздржљивом казном да будете кажњени зато што сте о Аллаху износили оно што није истина и што сте се према доказима и речима Његовим охоло понашали.“
Ayah 93وَلَقَدۡ جِئۡتُمُونَا فُرَٰدَىٰ كَمَا خَلَقۡنَٰكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةࣲ وَتَرَكۡتُم مَّا خَوَّلۡنَٰكُمۡ وَرَآءَ ظُهُورِكُمۡۖ وَمَا نَرَىٰ مَعَكُمۡ شُفَعَآءَكُمُ ٱلَّذِينَ زَعَمۡتُمۡ أَنَّهُمۡ فِيكُمۡ شُرَكَٰٓؤُاْۚ لَقَد تَّقَطَّعَ بَيۡنَكُمۡ وَضَلَّ عَنكُم مَّا كُنتُمۡ تَزۡعُمُونَ
А доћи ћете нам појединачно, онакви какве смо вас први пут створили, напустивши добра која смо вам били даровали. Ми не видимо са вама заговараче ваше за које сте сматрали да их Аллаху треба придружити у обожавању, покидане су везе међу вама и оставили су вас они за које сте тако тврдили
Ayah 94۞إِنَّ ٱللَّهَ فَالِقُ ٱلۡحَبِّ وَٱلنَّوَىٰۖ يُخۡرِجُ ٱلۡحَيَّ مِنَ ٱلۡمَيِّتِ وَمُخۡرِجُ ٱلۡمَيِّتِ مِنَ ٱلۡحَيِّۚ ذَٰلِكُمُ ٱللَّهُۖ فَأَنَّىٰ تُؤۡفَكُونَ
Заиста је Аллах Онај Који чини да се распукне зрно и кошпица. Он изводи живо из мртвог, и Он је Тај Који изводи мртво из живог; то вам је, ето, Аллах, па куда се онда одмећете
Ayah 95فَالِقُ ٱلۡإِصۡبَاحِ وَجَعَلَ ٱلَّيۡلَ سَكَنࣰ ا وَٱلشَّمۡسَ وَٱلۡقَمَرَ حُسۡبَانࣰ اۚ ذَٰلِكَ تَقۡدِيرُ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡعَلِيمِ
Он је Тај Који чини да зора свиће, Он је ноћ одредио за починак, а Сунце и Месец за рачунање времена; то је одредба Силног и Свезнајућег
Ayah 96وَهُوَ ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ٱلنُّجُومَ لِتَهۡتَدُواْ بِهَا فِي ظُلُمَٰتِ ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِۗ قَدۡ فَصَّلۡنَا ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمࣲ يَعۡلَمُونَ
Он вам је створио звезде да се по њима у мраку управљате, на копну и мору. Ми смо образложили речи и доказе људима који знају
Ayah 97وَهُوَ ٱلَّذِيٓ أَنشَأَكُم مِّن نَّفۡسࣲ وَٰحِدَةࣲ فَمُسۡتَقَرࣱّ وَمُسۡتَوۡدَعࣱۗ قَدۡ فَصَّلۡنَا ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمࣲ يَفۡقَهُونَ
Он вас је створио од једног човека, а затим вам следи боравиште и спремиште. Ми смо образложили речи и доказе људима који разумеју
Ayah 98وَهُوَ ٱلَّذِيٓ أَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءࣰ فَأَخۡرَجۡنَا بِهِۦ نَبَاتَ كُلِّ شَيۡءࣲ فَأَخۡرَجۡنَا مِنۡهُ خَضِرࣰ ا نُّخۡرِجُ مِنۡهُ حَبࣰّ ا مُّتَرَاكِبࣰ ا وَمِنَ ٱلنَّخۡلِ مِن طَلۡعِهَا قِنۡوَانࣱ دَانِيَةࣱ وَجَنَّٰتࣲ مِّنۡ أَعۡنَابࣲ وَٱلزَّيۡتُونَ وَٱلرُّمَّانَ مُشۡتَبِهࣰ ا وَغَيۡرَ مُتَشَٰبِهٍۗ ٱنظُرُوٓاْ إِلَىٰ ثَمَرِهِۦٓ إِذَآ أَثۡمَرَ وَيَنۡعِهِۦٓۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكُمۡ لَأٓيَٰتࣲ لِّقَوۡمࣲ يُؤۡمِنُونَ
Он спушта воду са неба, па Ми онда чинимо да помоћу ње ничу све врсте биља и да из њега израста зеленило, а из њега класје густо, и из палми, из заметка њихових, гроздови које је лако убрати, и вртови лозом засађени, и нарочито маслине и нар - обоје, и слично и различито. Посматрајте, зато, плодове њихове кад се тек појаве и кад зру. У томе су, заиста, докази за људе који верују
Ayah 99وَجَعَلُواْ لِلَّهِ شُرَكَآءَ ٱلۡجِنَّ وَخَلَقَهُمۡۖ وَخَرَقُواْ لَهُۥ بَنِينَ وَبَنَٰتِۭ بِغَيۡرِ عِلۡمࣲۚ سُبۡحَٰنَهُۥ وَتَعَٰلَىٰ عَمَّا يَصِفُونَ
И они су придружили џинне у обожавању Аллаха, а Он је њих створио, и измислили су, не знајући шта говоре, да Он има синове и кћери. Узвишен је Он и врло високо изнад онога како Га они описују
Ayah 100بَدِيعُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ أَنَّىٰ يَكُونُ لَهُۥ وَلَدࣱ وَلَمۡ تَكُن لَّهُۥ صَٰحِبَةࣱۖ وَخَلَقَ كُلَّ شَيۡءࣲۖ وَهُوَ بِكُلِّ شَيۡءٍ عَلِيمࣱ
Он је Створитељ небеса и Земље, без претходног примера. Откуд Њему дете кад нема жене?! Он све ствара, и само Он све зна
Ayah 101ذَٰلِكُمُ ٱللَّهُ رَبُّكُمۡۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ خَٰلِقُ كُلِّ شَيۡءࣲ فَٱعۡبُدُوهُۚ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءࣲ وَكِيلࣱ
То вам је Аллах, ваш Господар, нема другог бога осим Њега, Створитељ свега; зато Њега обожавајте; Он над свиме бди
Ayah 102لَّا تُدۡرِكُهُ ٱلۡأَبۡصَٰرُ وَهُوَ يُدۡرِكُ ٱلۡأَبۡصَٰرَۖ وَهُوَ ٱللَّطِيفُ ٱلۡخَبِيرُ
Погледи до Њега не могу да допру, а Он до погледа допире; Он је Добростив и Онај Који све у потпуности зна
Ayah 103قَدۡ جَآءَكُم بَصَآئِرُ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَنۡ أَبۡصَرَ فَلِنَفۡسِهِۦۖ وَمَنۡ عَمِيَ فَعَلَيۡهَاۚ وَمَآ أَنَا۠ عَلَيۡكُم بِحَفِيظࣲ
Од Господара вашег дошли су вам јасни докази, па онај ко их прихвати, у своју корист то чини, а онај ко остане на то слеп, на своју је штету слеп; а ја (Мухаммед) нисам тај који вас надзире
Ayah 104وَكَذَٰلِكَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلِيَقُولُواْ دَرَسۡتَ وَلِنُبَيِّنَهُۥ لِقَوۡمࣲ يَعۡلَمُونَ
И ето, тако Ми излажемо доказе да би они казали: „Ти си то учио“, и да бисмо то објаснили људима који знају
Ayah 105ٱتَّبِعۡ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِن رَّبِّكَۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَۖ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Ти следи оно што Господар твој објављује, другога Бога осим Њега нема, а оне који друге уместо Аллаха обожавају избегавај
Ayah 106وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَآ أَشۡرَكُواْۗ وَمَا جَعَلۡنَٰكَ عَلَيۡهِمۡ حَفِيظࣰ اۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡهِم بِوَكِيلࣲ
Да Аллах хоће, они не би многобоштво чинили, а Ми тебе нисмо дали да их надзиреш нити си ти за њих задужен
Ayah 107وَلَا تَسُبُّواْ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ فَيَسُبُّواْ ٱللَّهَ عَدۡوَۢا بِغَيۡرِ عِلۡمࣲۗ كَذَٰلِكَ زَيَّنَّا لِكُلِّ أُمَّةٍ عَمَلَهُمۡ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّهِم مَّرۡجِعُهُمۡ فَيُنَبِّئُهُم بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
И не вређајте оне које они, поред Аллаха, призивају, да не би и они, неправедно и не мислећи шта говоре, Аллаха вређали. Као и њима, тако смо сваком народу поступке њихове лепим представљали. Они ће, на крају, своме Господару да се врате, па ће Он о оном што су радили да их обавести
Ayah 108وَأَقۡسَمُواْ بِٱللَّهِ جَهۡدَ أَيۡمَٰنِهِمۡ لَئِن جَآءَتۡهُمۡ ءَايَةࣱ لَّيُؤۡمِنُنَّ بِهَاۚ قُلۡ إِنَّمَا ٱلۡأٓيَٰتُ عِندَ ٱللَّهِۖ وَمَا يُشۡعِرُكُمۡ أَنَّهَآ إِذَا جَآءَتۡ لَا يُؤۡمِنُونَ
Они се заклињу Аллахом, најјачом заклетвом, да ће, ако им дође какво знамење, сигурно због њега верници да постану. Реци: „Сва су знамења само код Аллаха!“ А да ли ви мисилите, да би они, када би им она дошла, верници постали
Ayah 109وَنُقَلِّبُ أَفۡـِٔدَتَهُمۡ وَأَبۡصَٰرَهُمۡ كَمَا لَمۡ يُؤۡمِنُواْ بِهِۦٓ أَوَّلَ مَرَّةࣲ وَنَذَرُهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ
А ми њихова срца и њихове очи окрећемо, па неће да верују као што нису веровали ни први пут, и остављамо их да у осионости својој сметени лутају
Ayah 110۞وَلَوۡ أَنَّنَا نَزَّلۡنَآ إِلَيۡهِمُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ وَكَلَّمَهُمُ ٱلۡمَوۡتَىٰ وَحَشَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ كُلَّ شَيۡءࣲ قُبُلࣰ ا مَّا كَانُواْ لِيُؤۡمِنُوٓاْ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ يَجۡهَلُونَ
Кад бисмо им анђеле послали, и кад би им мртви проговорили, и кад бисмо пред њима све доказе сабрали - они, опет, не би веровали, осим ако би Аллах хтео, али већина њих не зна
Ayah 111وَكَذَٰلِكَ جَعَلۡنَا لِكُلِّ نَبِيٍّ عَدُوࣰّ ا شَيَٰطِينَ ٱلۡإِنسِ وَٱلۡجِنِّ يُوحِي بَعۡضُهُمۡ إِلَىٰ بَعۡضࣲ زُخۡرُفَ ٱلۡقَوۡلِ غُرُورࣰ اۚ وَلَوۡ شَآءَ رَبُّكَ مَا فَعَلُوهُۖ فَذَرۡهُمۡ وَمَا يَفۡتَرُونَ
Тако смо сваком веровеснику непријатеље одређивали, ђаволе у виду људи и џинна, који су једни другима говорили украшене беседе да би их обманули; а да је твој Господар хтео, они то не би учинили; зато ти остави њих, и оно што измишљају
Ayah 112وَلِتَصۡغَىٰٓ إِلَيۡهِ أَفۡـِٔدَةُ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ وَلِيَرۡضَوۡهُ وَلِيَقۡتَرِفُواْ مَا هُم مُّقۡتَرِفُونَ
и да би срца оних који у онај свет не верују била склона томе и задовољна тиме, и да би починили грехе које су починили
Ayah 113أَفَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَبۡتَغِي حَكَمࣰ ا وَهُوَ ٱلَّذِيٓ أَنزَلَ إِلَيۡكُمُ ٱلۡكِتَٰبَ مُفَصَّلࣰ اۚ وَٱلَّذِينَ ءَاتَيۡنَٰهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ يَعۡلَمُونَ أَنَّهُۥ مُنَزَّلࣱ مِّن رَّبِّكَ بِٱلۡحَقِّۖ فَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُمۡتَرِينَ
Зар да поред Аллаха тражим другог судију, кад вам Он подробно објављује Књигу?! А они којима смо дали Књигу (јевреји и хришћани) добро знају да Кур'ан објављује твој Господар са истином, зато ти никако не сумњај
Ayah 114وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ صِدۡقࣰ ا وَعَدۡلࣰ اۚ لَّا مُبَدِّلَ لِكَلِمَٰتِهِۦۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
Речи Господара твога врхунац су истине и правде; Његове речи нико не може да промени и Он је Свечујући и Свезнајући
Ayah 115وَإِن تُطِعۡ أَكۡثَرَ مَن فِي ٱلۡأَرۡضِ يُضِلُّوكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِن يَتَّبِعُونَ إِلَّا ٱلظَّنَّ وَإِنۡ هُمۡ إِلَّا يَخۡرُصُونَ
Ако би се ти покоравао већини оних који живе на Земљи, они би те од Аллаховог пута одвратили; они се само поводе за претпоставкама, и само лажи измишљају
Ayah 116إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ مَن يَضِلُّ عَن سَبِيلِهِۦۖ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُهۡتَدِينَ
Заиста Господар твој најбоље зна оне који су скренули са Његовог пута и Он најбоље зна оне који су на Правом путу
Ayah 117فَكُلُواْ مِمَّا ذُكِرَ ٱسۡمُ ٱللَّهِ عَلَيۡهِ إِن كُنتُم بِـَٔايَٰتِهِۦ مُؤۡمِنِينَ
Зато, једите оно при чијем је клању споменуто Аллахово име, ако у Његове речи и доказе верујете
Ayah 118وَمَا لَكُمۡ أَلَّا تَأۡكُلُواْ مِمَّا ذُكِرَ ٱسۡمُ ٱللَّهِ عَلَيۡهِ وَقَدۡ فَصَّلَ لَكُم مَّا حَرَّمَ عَلَيۡكُمۡ إِلَّا مَا ٱضۡطُرِرۡتُمۡ إِلَيۡهِۗ وَإِنَّ كَثِيرࣰ ا لَّيُضِلُّونَ بِأَهۡوَآئِهِم بِغَيۡرِ عِلۡمٍۚ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُعۡتَدِينَ
А зашто да не једете оно при чијем је клању споменуто Аллахово име кад вам је Он објаснио шта вам је забранио, осим кад сте присиљени. Многи, према прохтевима својим, немајући за то никакав доказ, заводе друге у заблуду. Уистину, Господар твој најбоље зна оне који границе прелазе
Ayah 119وَذَرُواْ ظَٰهِرَ ٱلۡإِثۡمِ وَبَاطِنَهُۥٓۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ يَكۡسِبُونَ ٱلۡإِثۡمَ سَيُجۡزَوۡنَ بِمَا كَانُواْ يَقۡتَرِفُونَ
Оканите се и јавног и тајног грешења! Они који греше сигурно ће да буду кажњени за оно што су згрешили
Ayah 120وَلَا تَأۡكُلُواْ مِمَّا لَمۡ يُذۡكَرِ ٱسۡمُ ٱللَّهِ عَلَيۡهِ وَإِنَّهُۥ لَفِسۡقࣱۗ وَإِنَّ ٱلشَّيَٰطِينَ لَيُوحُونَ إِلَىٰٓ أَوۡلِيَآئِهِمۡ لِيُجَٰدِلُوكُمۡۖ وَإِنۡ أَطَعۡتُمُوهُمۡ إِنَّكُمۡ لَمُشۡرِكُونَ
Не једите оно при чијем клању није споменуто Аллахово име; то је, уистину, непослушност! А ђаволи, заиста, наводе штићенике своје да се са вама расправљају, па ако бисте им се покорили - и ви бисте тада, сигурно, многобошци постали
Ayah 121أَوَمَن كَانَ مَيۡتࣰ ا فَأَحۡيَيۡنَٰهُ وَجَعَلۡنَا لَهُۥ نُورࣰ ا يَمۡشِي بِهِۦ فِي ٱلنَّاسِ كَمَن مَّثَلُهُۥ فِي ٱلظُّلُمَٰتِ لَيۡسَ بِخَارِجࣲ مِّنۡهَاۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡكَٰفِرِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
Зар је онај који је био у заблуди, а кога смо Ми оживели и дали му светло помоћу којег се међу људима креће, као онај који је у тминама из којих не излази? А неверницима је улепшано то што раде
Ayah 122وَكَذَٰلِكَ جَعَلۡنَا فِي كُلِّ قَرۡيَةٍ أَكَٰبِرَ مُجۡرِمِيهَا لِيَمۡكُرُواْ فِيهَاۖ وَمَا يَمۡكُرُونَ إِلَّا بِأَنفُسِهِمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ
Исто тако, Ми учинимо да у сваком насељу великаши постану грешници и да у њему смишљају лукавства, али они само против себе смишљају лукавства, а да и не примећују
Ayah 123وَإِذَا جَآءَتۡهُمۡ ءَايَةࣱ قَالُواْ لَن نُّؤۡمِنَ حَتَّىٰ نُؤۡتَىٰ مِثۡلَ مَآ أُوتِيَ رُسُلُ ٱللَّهِۘ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ حَيۡثُ يَجۡعَلُ رِسَالَتَهُۥۗ سَيُصِيبُ ٱلَّذِينَ أَجۡرَمُواْ صَغَارٌ عِندَ ٱللَّهِ وَعَذَابࣱ شَدِيدُۢ بِمَا كَانُواْ يَمۡكُرُونَ
А када им какав знак дође, они говоре: „Ми нећемо да верујемо све док се и нама не да нешто слично ономе што је дато Аллаховим посланицима.“ А Аллах најбоље зна коме ће да повери Своје посланство. Грешнике ће сигурно да задеси понижење код Аллаха и стићи ће их велика патња зато што су сплеткарили
Ayah 124فَمَن يُرِدِ ٱللَّهُ أَن يَهۡدِيَهُۥ يَشۡرَحۡ صَدۡرَهُۥ لِلۡإِسۡلَٰمِۖ وَمَن يُرِدۡ أَن يُضِلَّهُۥ يَجۡعَلۡ صَدۡرَهُۥ ضَيِّقًا حَرَجࣰ ا كَأَنَّمَا يَصَّعَّدُ فِي ٱلسَّمَآءِۚ كَذَٰلِكَ يَجۡعَلُ ٱللَّهُ ٱلرِّجۡسَ عَلَى ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ
Ономе кога Аллах жели да упути, Он његово срце према Исламу расположи, а ономе коме хоће да подари да је у заблуди, Он срце његово тесним и стегнутим учини, као кад чини напор да на небо узлети. Ето, тако Аллах учини да нечисто овлада над онима који не верују
Ayah 125وَهَٰذَا صِرَٰطُ رَبِّكَ مُسۡتَقِيمࣰ اۗ قَدۡ فَصَّلۡنَا ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمࣲ يَذَّكَّرُونَ
Ово је прави пут Господара твога, а Ми смо образложили речи и доказе људима који размишљају и поуку примају
Ayah 126۞لَهُمۡ دَارُ ٱلسَّلَٰمِ عِندَ رَبِّهِمۡۖ وَهُوَ وَلِيُّهُم بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
Њих чека Кућа спаса код Господара њиховог; Он ће бити заштитник њихов због онога што су чинили
Ayah 127وَيَوۡمَ يَحۡشُرُهُمۡ جَمِيعࣰ ا يَٰمَعۡشَرَ ٱلۡجِنِّ قَدِ ٱسۡتَكۡثَرۡتُم مِّنَ ٱلۡإِنسِۖ وَقَالَ أَوۡلِيَآؤُهُم مِّنَ ٱلۡإِنسِ رَبَّنَا ٱسۡتَمۡتَعَ بَعۡضُنَا بِبَعۡضࣲ وَبَلَغۡنَآ أَجَلَنَا ٱلَّذِيٓ أَجَّلۡتَ لَنَاۚ قَالَ ٱلنَّارُ مَثۡوَىٰكُمۡ خَٰلِدِينَ فِيهَآ إِلَّا مَا شَآءَ ٱللَّهُۚ إِنَّ رَبَّكَ حَكِيمٌ عَلِيمࣱ
А на Дан када Он све сакупи: „О ђавоља скупино, ви сте многе људе завели!“ „Наш Господару“, рећи ће људи, штићеници њихови, „ми смо једни другима били од користи и стигли смо до рока нашег који си нам Ти одредио!“ „Ватра ће да буде ваше пребивалиште.“ Рећи ће Аллах. „У њој ћете вечно да останете, осим ако Аллах другачије не одреди.“ Господар твој је, заиста, мудар и Онај Који све зна
Ayah 128وَكَذَٰلِكَ نُوَلِّي بَعۡضَ ٱلظَّٰلِمِينَ بَعۡضَۢا بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ
Тако исто Ми препуштамо власт једним неправедницима над другима због онога што су зарадили
Ayah 129يَٰمَعۡشَرَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِ أَلَمۡ يَأۡتِكُمۡ رُسُلࣱ مِّنكُمۡ يَقُصُّونَ عَلَيۡكُمۡ ءَايَٰتِي وَيُنذِرُونَكُمۡ لِقَآءَ يَوۡمِكُمۡ هَٰذَاۚ قَالُواْ شَهِدۡنَا عَلَىٰٓ أَنفُسِنَاۖ وَغَرَّتۡهُمُ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَا وَشَهِدُواْ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ أَنَّهُمۡ كَانُواْ كَٰفِرِينَ
О скупе џински и људски, зар вам из редова ваших нису долазили посланици који су вам речи и доказе Моје казивали и упозоравали вас да ћете да дочекате овај ваш дан? Они ће рећи: „Да, ми сведочимо против себе.“ Њих је живот на Земљи био обмануо и они ће сами против себе да посведоче да су били неверници
Ayah 130ذَٰلِكَ أَن لَّمۡ يَكُن رَّبُّكَ مُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمࣲ وَأَهۡلُهَا غَٰفِلُونَ
Тако је, јер твој Господар није уништавао насеља због њихове неправде, без претходне опомене њиховим становницима
Ayah 131وَلِكُلࣲّ دَرَجَٰتࣱ مِّمَّا عَمِلُواْۚ وَمَا رَبُّكَ بِغَٰفِلٍ عَمَّا يَعۡمَلُونَ
Свима ће да припадне награда или казна, према томе како су поступали, а Господар твој није немаран према оном шта су радили
Ayah 132وَرَبُّكَ ٱلۡغَنِيُّ ذُو ٱلرَّحۡمَةِۚ إِن يَشَأۡ يُذۡهِبۡكُمۡ وَيَسۡتَخۡلِفۡ مِنۢ بَعۡدِكُم مَّا يَشَآءُ كَمَآ أَنشَأَكُم مِّن ذُرِّيَّةِ قَوۡمٍ ءَاخَرِينَ
Господар твој је независан и милостив. Ако хоће, уклониће вас, и после вас довешће оне које Он хоће, као што је од потомства других народа вас створио
Ayah 133إِنَّ مَا تُوعَدُونَ لَأٓتࣲۖ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ
Оно што вам се претећи обећава заиста ће да дође и ви нећете моћи да умакнете
Ayah 134قُلۡ يَٰقَوۡمِ ٱعۡمَلُواْ عَلَىٰ مَكَانَتِكُمۡ إِنِّي عَامِلࣱۖ فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ مَن تَكُونُ لَهُۥ عَٰقِبَةُ ٱلدَّارِۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلظَّٰلِمُونَ
Реци: „О народе мој, чини све што можеш, чинићу, уистину, и ја; а ви ћете сигурно да сазнате кога чека срећан крај!“ Неверници сигурно неће успети
Ayah 135وَجَعَلُواْ لِلَّهِ مِمَّا ذَرَأَ مِنَ ٱلۡحَرۡثِ وَٱلۡأَنۡعَٰمِ نَصِيبࣰ ا فَقَالُواْ هَٰذَا لِلَّهِ بِزَعۡمِهِمۡ وَهَٰذَا لِشُرَكَآئِنَاۖ فَمَا كَانَ لِشُرَكَآئِهِمۡ فَلَا يَصِلُ إِلَى ٱللَّهِۖ وَمَا كَانَ لِلَّهِ فَهُوَ يَصِلُ إِلَىٰ شُرَكَآئِهِمۡۗ سَآءَ مَا يَحۡكُمُونَ
Они одређују за Бога део летине и део стоке, коју је Он створио, па говоре: „Ово је за Аллаха“, тврде они, „а ово за божанства наша!“ Међутим, оно што је намењено њиховим божанствима не стиже Аллаху, док оно што је одређено за Аллаха стиже божанствима њиховим!? Како ружно они суде
Ayah 136وَكَذَٰلِكَ زَيَّنَ لِكَثِيرࣲ مِّنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ قَتۡلَ أَوۡلَٰدِهِمۡ شُرَكَآؤُهُمۡ لِيُرۡدُوهُمۡ وَلِيَلۡبِسُواْ عَلَيۡهِمۡ دِينَهُمۡۖ وَلَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَا فَعَلُوهُۖ فَذَرۡهُمۡ وَمَا يَفۡتَرُونَ
Многим многобошцима су исто тако њихови ђаволи убијање властите деце лепим приказали, да би их упропастили и да би их у вери њиховој збунили. А да је Аллах хтео, они то не би чинили. Зато, остави и њих и њихове измишљотине
Ayah 137وَقَالُواْ هَٰذِهِۦٓ أَنۡعَٰمࣱ وَحَرۡثٌ حِجۡرࣱ لَّا يَطۡعَمُهَآ إِلَّا مَن نَّشَآءُ بِزَعۡمِهِمۡ وَأَنۡعَٰمٌ حُرِّمَتۡ ظُهُورُهَا وَأَنۡعَٰمࣱ لَّا يَذۡكُرُونَ ٱسۡمَ ٱللَّهِ عَلَيۡهَا ٱفۡتِرَآءً عَلَيۡهِۚ سَيَجۡزِيهِم بِمَا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ
Они говоре: „Ова стока и плодови су забрањени, смеју да их једу само они којима ми дозвољавамо“, тврде они, „а ово је стока чије је јахање забрањено.“ Има стоке приликом чијег клања не спомињу Аллахове име, измишљајући о Њему лажи. А Он ће због онога што измишљају, да их казни
Ayah 138وَقَالُواْ مَا فِي بُطُونِ هَٰذِهِ ٱلۡأَنۡعَٰمِ خَالِصَةࣱ لِّذُكُورِنَا وَمُحَرَّمٌ عَلَىٰٓ أَزۡوَٰجِنَاۖ وَإِن يَكُن مَّيۡتَةࣰ فَهُمۡ فِيهِ شُرَكَآءُۚ سَيَجۡزِيهِمۡ وَصۡفَهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمࣱ
Они говоре: „Оно што је у утробама ове и ове стоке дозвољено је само нашим мушкарцима, а забрањено је нашим женама. А ако се плод изјалови, онда су у томе судионици.“ Аллах ће за неистине које причају да их казни, заиста је Он Мудри и Свезнајући
Ayah 139قَدۡ خَسِرَ ٱلَّذِينَ قَتَلُوٓاْ أَوۡلَٰدَهُمۡ سَفَهَۢا بِغَيۡرِ عِلۡمࣲ وَحَرَّمُواْ مَا رَزَقَهُمُ ٱللَّهُ ٱفۡتِرَآءً عَلَى ٱللَّهِۚ قَدۡ ضَلُّواْ وَمَا كَانُواْ مُهۡتَدِينَ
Губитници су они који из лакомислености и не знајући шта раде децу своју убијају и који оно чиме их је Аллах опскрбио забрањеним сматрају, измишљајући лажи о Аллаху. Они су залутали и они не знају шта раде
Ayah 140۞وَهُوَ ٱلَّذِيٓ أَنشَأَ جَنَّٰتࣲ مَّعۡرُوشَٰتࣲ وَغَيۡرَ مَعۡرُوشَٰتࣲ وَٱلنَّخۡلَ وَٱلزَّرۡعَ مُخۡتَلِفًا أُكُلُهُۥ وَٱلزَّيۡتُونَ وَٱلرُّمَّانَ مُتَشَٰبِهࣰ ا وَغَيۡرَ مُتَشَٰبِهࣲۚ كُلُواْ مِن ثَمَرِهِۦٓ إِذَآ أَثۡمَرَ وَءَاتُواْ حَقَّهُۥ يَوۡمَ حَصَادِهِۦۖ وَلَا تُسۡرِفُوٓاْۚ إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُسۡرِفِينَ
Он је Тај Који ствара винограде, подупрте и неподупрте, и палме и усеве различитог укуса, и маслине и шипке - обоје, и слично и различито; једите плодове њихове кад плод подаре, и уделите на дан жетве и бербе оно на шта други право имају, и не расипајте, јер Он, заиста, не воли расипнике
Ayah 141وَمِنَ ٱلۡأَنۡعَٰمِ حَمُولَةࣰ وَفَرۡشࣰ اۚ كُلُواْ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ وَلَا تَتَّبِعُواْ خُطُوَٰتِ ٱلشَّيۡطَٰنِۚ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوࣱّ مُّبِينࣱ
Ствара и стоку која терет носи и ону од које је простирка; једите део онога чиме вас опскрбљује Аллах, а не следите ђавоље стопе, заиста вам је он отворени непријатељ
Ayah 142ثَمَٰنِيَةَ أَزۡوَٰجࣲۖ مِّنَ ٱلضَّأۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَمِنَ ٱلۡمَعۡزِ ٱثۡنَيۡنِۗ قُلۡ ءَآلذَّكَرَيۡنِ حَرَّمَ أَمِ ٱلۡأُنثَيَيۡنِ أَمَّا ٱشۡتَمَلَتۡ عَلَيۡهِ أَرۡحَامُ ٱلۡأُنثَيَيۡنِۖ نَبِّـُٔونِي بِعِلۡمٍ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
и то осам животиња у пару: пар оваца и пар коза. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке или женке, или оно што се налази у утробама женки? Обавестите ме поуздано, ако је истина то шта говорите“
Ayah 143وَمِنَ ٱلۡإِبِلِ ٱثۡنَيۡنِ وَمِنَ ٱلۡبَقَرِ ٱثۡنَيۡنِۗ قُلۡ ءَآلذَّكَرَيۡنِ حَرَّمَ أَمِ ٱلۡأُنثَيَيۡنِ أَمَّا ٱشۡتَمَلَتۡ عَلَيۡهِ أَرۡحَامُ ٱلۡأُنثَيَيۡنِۖ أَمۡ كُنتُمۡ شُهَدَآءَ إِذۡ وَصَّىٰكُمُ ٱللَّهُ بِهَٰذَاۚ فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبࣰ ا لِّيُضِلَّ ٱلنَّاسَ بِغَيۡرِ عِلۡمٍۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ
и пар камила и пар говеда. Реци: „Да ли је Он забранио мужјаке и женке и оно што се налази у утробама женки? Да ли сте ви били присутни кад вам је Аллах то прописао?“ Има ли онда већег неправедника од онога који, не знајући истину, измишља лажи о Аллаху да би људе у заблуду довео? Аллах сигурно неће да упути на Прави пут људе који су неправедници
Ayah 144قُل لَّآ أَجِدُ فِي مَآ أُوحِيَ إِلَيَّ مُحَرَّمًا عَلَىٰ طَاعِمࣲ يَطۡعَمُهُۥٓ إِلَّآ أَن يَكُونَ مَيۡتَةً أَوۡ دَمࣰ ا مَّسۡفُوحًا أَوۡ لَحۡمَ خِنزِيرࣲ فَإِنَّهُۥ رِجۡسٌ أَوۡ فِسۡقًا أُهِلَّ لِغَيۡرِ ٱللَّهِ بِهِۦۚ فَمَنِ ٱضۡطُرَّ غَيۡرَ بَاغࣲ وَلَا عَادࣲ فَإِنَّ رَبَّكَ غَفُورࣱ رَّحِيمࣱ
Реци: „Ја не видим у овоме што ми се објављује да је икоме забрањено да једе ма шта друго осим угинуле животиње, или крви која истиче, или свињског меса, то је, заиста, погано, или што је као вид непослушности заклано у нечије друго, а не у Аллахово име.“ А буде ли ко приморан, а не жели то и не претерује у томе, па твој Господар је, заиста, Опроститељ греха, Милостиви
Ayah 145وَعَلَى ٱلَّذِينَ هَادُواْ حَرَّمۡنَا كُلَّ ذِي ظُفُرࣲۖ وَمِنَ ٱلۡبَقَرِ وَٱلۡغَنَمِ حَرَّمۡنَا عَلَيۡهِمۡ شُحُومَهُمَآ إِلَّا مَا حَمَلَتۡ ظُهُورُهُمَآ أَوِ ٱلۡحَوَايَآ أَوۡ مَا ٱخۡتَلَطَ بِعَظۡمࣲۚ ذَٰلِكَ جَزَيۡنَٰهُم بِبَغۡيِهِمۡۖ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ
Јеврејима смо све животиње које имају копита или канџе забранили, а од говеда и брава њихов лој, осим оног са леђа или са црева, или оног помешаног са костима. Тиме смо их због њихове неправде казнили; и Ми, заиста, говоримо истину
Ayah 146فَإِن كَذَّبُوكَ فَقُل رَّبُّكُمۡ ذُو رَحۡمَةࣲ وَٰسِعَةࣲ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُهُۥ عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
А ако ти они не буду веровали, ти реци: „Господар ваш је поседник неизмерне милости, али казне Његове не бивају поштеђени људи грешници.“
Ayah 147سَيَقُولُ ٱلَّذِينَ أَشۡرَكُواْ لَوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَآ أَشۡرَكۡنَا وَلَآ ءَابَآؤُنَا وَلَا حَرَّمۡنَا مِن شَيۡءࣲۚ كَذَٰلِكَ كَذَّبَ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡ حَتَّىٰ ذَاقُواْ بَأۡسَنَاۗ قُلۡ هَلۡ عِندَكُم مِّنۡ عِلۡمࣲ فَتُخۡرِجُوهُ لَنَآۖ إِن تَتَّبِعُونَ إِلَّا ٱلظَّنَّ وَإِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا تَخۡرُصُونَ
Говориће они који су Аллаху друге у обожавању придруживали: „Да је Аллах хтео, ми не бисмо Аллаху придруживали друга, а ни преци наши, нити бисмо ишта забрањеним учинили.“ Тако су и они пре њих порицали, све док Нашу казну нису искусили. Реци: „Имате ли ви какав доказ, да нам га изнесете? Ви се само за претпоставкама поводите и ви само неистину говорите.“
Ayah 148قُلۡ فَلِلَّهِ ٱلۡحُجَّةُ ٱلۡبَٰلِغَةُۖ فَلَوۡ شَآءَ لَهَدَىٰكُمۡ أَجۡمَعِينَ
Реци: "Аллах има потпун доказ, и да Он хоће, све би вас на Прави пут упутио
Ayah 149قُلۡ هَلُمَّ شُهَدَآءَكُمُ ٱلَّذِينَ يَشۡهَدُونَ أَنَّ ٱللَّهَ حَرَّمَ هَٰذَاۖ فَإِن شَهِدُواْ فَلَا تَشۡهَدۡ مَعَهُمۡۚ وَلَا تَتَّبِعۡ أَهۡوَآءَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ وَهُم بِرَبِّهِمۡ يَعۡدِلُونَ
Реци: „Доведите своје сведоке који ће да посведоче да је Аллах то забранио!“ Па ако они посведоче, ти немој да им поверујеш и не поводи се за страстима оних који Наше речи и доказе сматрају лажним и који у онај свет не верују и који друге Господару своме у обожавању приближавају
Ayah 150۞قُلۡ تَعَالَوۡاْ أَتۡلُ مَا حَرَّمَ رَبُّكُمۡ عَلَيۡكُمۡۖ أَلَّا تُشۡرِكُواْ بِهِۦ شَيۡـࣰٔ اۖ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَٰنࣰ اۖ وَلَا تَقۡتُلُوٓاْ أَوۡلَٰدَكُم مِّنۡ إِمۡلَٰقࣲ نَّحۡنُ نَرۡزُقُكُمۡ وَإِيَّاهُمۡۖ وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلۡفَوَٰحِشَ مَا ظَهَرَ مِنۡهَا وَمَا بَطَنَۖ وَلَا تَقۡتُلُواْ ٱلنَّفۡسَ ٱلَّتِي حَرَّمَ ٱللَّهُ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكُمۡ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ
Реци: „Дођите да вам кажем шта вам Господар ваш прописује: да Му ништа у обожавању не придружујете, да родитељима добро чините, да децу своју због неимаштине не убијате, Ми и вас и њих хранимо, не приближујте се неваљалштинама, биле јавне или тајне; не убијајте оног кога је Аллах забранио да се убије, осим када то правда захтева; то вам Он заповеда, да бисте разумели.“
Ayah 151وَلَا تَقۡرَبُواْ مَالَ ٱلۡيَتِيمِ إِلَّا بِٱلَّتِي هِيَ أَحۡسَنُ حَتَّىٰ يَبۡلُغَ أَشُدَّهُۥۚ وَأَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَٱلۡمِيزَانَ بِٱلۡقِسۡطِۖ لَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۖ وَإِذَا قُلۡتُمۡ فَٱعۡدِلُواْ وَلَوۡ كَانَ ذَا قُرۡبَىٰۖ وَبِعَهۡدِ ٱللَّهِ أَوۡفُواْۚ ذَٰلِكُمۡ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ
И не приближавајте се имовини сирочета, осим на најлепши начин, све док пунолетно не постане, и меру и вагу праведно напуните; Ми никога преко његове могућности не задужујемо; и кад говорите, по правди говорите, па макар се тицало и сродника, и обавезе према Аллаху испуњавајте, ето, то вам Он заповеда да бисте се присетили и поуку примили
Ayah 152وَأَنَّ هَٰذَا صِرَٰطِي مُسۡتَقِيمࣰ ا فَٱتَّبِعُوهُۖ وَلَا تَتَّبِعُواْ ٱلسُّبُلَ فَتَفَرَّقَ بِكُمۡ عَن سَبِيلِهِۦۚ ذَٰلِكُمۡ وَصَّىٰكُم بِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ
И зато што је ово прави пут Мој, њега се држите и друге путеве не следите, па да вас одвоје од Његовог пута; ето, то вам Он наређује, да бисте се сачували
Ayah 153ثُمَّ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ تَمَامًا عَلَى ٱلَّذِيٓ أَحۡسَنَ وَتَفۡصِيلࣰ ا لِّكُلِّ شَيۡءࣲ وَهُدࣰ ى وَرَحۡمَةࣰ لَّعَلَّهُم بِلِقَآءِ رَبِّهِمۡ يُؤۡمِنُونَ
Ми смо Мојсију дали Књигу да учинимо потпуном благодат ономе који ће према њој да поступа и као објашњење свему и упуту и милост, да би они поверовали да ће пред својим Господарем да стану
Ayah 154وَهَٰذَا كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ مُبَارَكࣱ فَٱتَّبِعُوهُ وَٱتَّقُواْ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ
А ова је Књига коју објављујемо благословљена, зато је следите и Аллаха се бојте, да би вам милост била указана
Ayah 155أَن تَقُولُوٓاْ إِنَّمَآ أُنزِلَ ٱلۡكِتَٰبُ عَلَىٰ طَآئِفَتَيۡنِ مِن قَبۡلِنَا وَإِن كُنَّا عَن دِرَاسَتِهِمۡ لَغَٰفِلِينَ
И зато, да не кажете: „Књига је објављена двема заједницама пре нас, али ми не знамо да је читамо као они.“
Ayah 156أَوۡ تَقُولُواْ لَوۡ أَنَّآ أُنزِلَ عَلَيۡنَا ٱلۡكِتَٰبُ لَكُنَّآ أَهۡدَىٰ مِنۡهُمۡۚ فَقَدۡ جَآءَكُم بَيِّنَةࣱ مِّن رَّبِّكُمۡ وَهُدࣰ ى وَرَحۡمَةࣱۚ فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن كَذَّبَ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَصَدَفَ عَنۡهَاۗ سَنَجۡزِي ٱلَّذِينَ يَصۡدِفُونَ عَنۡ ءَايَٰتِنَا سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِ بِمَا كَانُواْ يَصۡدِفُونَ
И да не кажете: „Да је Књига објављена нама, боље бисмо се од њих држали Правог пута.“ Па објављује вам се, ето, од Господара вашег јасан доказ и упута и милост. И има ли, онда, већег неправедника од онога који Аллахове речи и доказе не признаје и од њих одвраћа?! А Ми ћемо тешком муком да казнимо оне који од Наших знакова одвраћају, зато што то стално чине
Ayah 157هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّآ أَن تَأۡتِيَهُمُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ أَوۡ يَأۡتِيَ رَبُّكَ أَوۡ يَأۡتِيَ بَعۡضُ ءَايَٰتِ رَبِّكَۗ يَوۡمَ يَأۡتِي بَعۡضُ ءَايَٰتِ رَبِّكَ لَا يَنفَعُ نَفۡسًا إِيمَٰنُهَا لَمۡ تَكُنۡ ءَامَنَتۡ مِن قَبۡلُ أَوۡ كَسَبَتۡ فِيٓ إِيمَٰنِهَا خَيۡرࣰ اۗ قُلِ ٱنتَظِرُوٓاْ إِنَّا مُنتَظِرُونَ
Зар они чекају да им анђели дођу, или да им Господар твој дође, или неки предзнаци од твога Господара?! Онога дана када неки предзнаци од твога Господара дођу ниједном човеку неће да користи то што ће тада да верује, ако пре није веровао, или ако није као верник какво добро урадио. Реци: „Само ви чекајте, и ми ћемо, заиста, да чекамо!“
Ayah 158إِنَّ ٱلَّذِينَ فَرَّقُواْ دِينَهُمۡ وَكَانُواْ شِيَعࣰ ا لَّسۡتَ مِنۡهُمۡ فِي شَيۡءٍۚ إِنَّمَآ أَمۡرُهُمۡ إِلَى ٱللَّهِ ثُمَّ يُنَبِّئُهُم بِمَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ
Заиста, са онима који су своју веру разделили и у странке се поделили ти немаш ништа! Њихов случај припада Аллаху. Он ће, потом, о ономе што су радили да их обавести
Ayah 159مَن جَآءَ بِٱلۡحَسَنَةِ فَلَهُۥ عَشۡرُ أَمۡثَالِهَاۖ وَمَن جَآءَ بِٱلسَّيِّئَةِ فَلَا يُجۡزَىٰٓ إِلَّا مِثۡلَهَا وَهُمۡ لَا يُظۡلَمُونَ
Ко год уради добро дело, биће десетороструко награђен; а ко год уради лоше дело, биће само према заслузи кажњен, и неће неправда да им буде учињена
Ayah 160قُلۡ إِنَّنِي هَدَىٰنِي رَبِّيٓ إِلَىٰ صِرَٰطࣲ مُّسۡتَقِيمࣲ دِينࣰ ا قِيَمࣰ ا مِّلَّةَ إِبۡرَٰهِيمَ حَنِيفࣰ اۚ وَمَا كَانَ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Реци: „Мене је Господар мој на Прави пут заиста упутио, у праву веру, веру правоверника Аврама, а он није био од оних који су другима место које само припада Аллаху давали.“
Ayah 161قُلۡ إِنَّ صَلَاتِي وَنُسُكِي وَمَحۡيَايَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
Реци: „Клањање моје, и обреди моји, и живот мој, и смрт моја заиста су ради Аллаха, Господара светова
Ayah 162لَا شَرِيكَ لَهُۥۖ وَبِذَٰلِكَ أُمِرۡتُ وَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ
Нико осим Њега не заслужује да буде обожаван; то ми је наређено и ја сам први муслиман.“
Ayah 163قُلۡ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَبۡغِي رَبࣰّ ا وَهُوَ رَبُّ كُلِّ شَيۡءࣲۚ وَلَا تَكۡسِبُ كُلُّ نَفۡسٍ إِلَّا عَلَيۡهَاۚ وَلَا تَزِرُ وَازِرَةࣱ وِزۡرَ أُخۡرَىٰۚ ثُمَّ إِلَىٰ رَبِّكُم مَّرۡجِعُكُمۡ فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ فِيهِ تَخۡتَلِفُونَ
Реци: „Зар да за Господара тражим неког другог осим Аллаха, кад је Он Господар свега?!“ Што год ко уради, себи уради, и сваки грешник само ће своје бреме да носи. На крају, Господару своме ћете да се вратите и Он ће о ономе у чему сте се разилазили да вас обавести
Ayah 164وَهُوَ ٱلَّذِي جَعَلَكُمۡ خَلَٰٓئِفَ ٱلۡأَرۡضِ وَرَفَعَ بَعۡضَكُمۡ فَوۡقَ بَعۡضࣲ دَرَجَٰتࣲ لِّيَبۡلُوَكُمۡ فِي مَآ ءَاتَىٰكُمۡۗ إِنَّ رَبَّكَ سَرِيعُ ٱلۡعِقَابِ وَإِنَّهُۥ لَغَفُورࣱ رَّحِيمُۢ
Он чини да једни друге на Земљи смењујете и Он вас по положајима једне изнад других уздиже, да би вас искушао у ономе што вам даје. Твој Господар, заиста, брзо кажњава, али Он је, уистину, и Онај Који опрашта грехе и милостив је
Ayah 165