Surah Al-Qamar — The Moon
Surah Al-Qamar (The Moon) is chapter 54 of the Quran, with 55 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.
ٱقۡتَرَبَتِ ٱلسَّاعَةُ وَٱنشَقَّ ٱلۡقَمَرُ
Ближи се Час и Месец се располовио
Ayah 1وَإِن يَرَوۡاْ ءَايَةࣰ يُعۡرِضُواْ وَيَقُولُواْ سِحۡرࣱ مُّسۡتَمِرࣱّ
А они, увек када виде знак, окрећу се и говоре: „Пролазна магија!“
Ayah 2وَكَذَّبُواْ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُمۡۚ وَكُلُّ أَمۡرࣲ مُّسۡتَقِرࣱّ
Они поричу истину и следе своје страси, а све ће се остварити
Ayah 3وَلَقَدۡ جَآءَهُم مِّنَ ٱلۡأَنۢبَآءِ مَا فِيهِ مُزۡدَجَرٌ
И дошле су им вести у којима је оно што треба да их одврати од неверства
Ayah 4حِكۡمَةُۢ بَٰلِغَةࣱۖ فَمَا تُغۡنِ ٱلنُّذُرُ
савршена мудрост - па како опомињачи таквима могу да користе
Ayah 5فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡۘ يَوۡمَ يَدۡعُ ٱلدَّاعِ إِلَىٰ شَيۡءࣲ نُّكُرٍ
Зато се окрени од њих! На Дан кад их гласник позове на нешто ужасно
Ayah 6خُشَّعًا أَبۡصَٰرُهُمۡ يَخۡرُجُونَ مِنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ كَأَنَّهُمۡ جَرَادࣱ مُّنتَشِرࣱ
они ће да излазе из гробова оборених погледа, као скакавци расути
Ayah 7مُّهۡطِعِينَ إِلَى ٱلدَّاعِۖ يَقُولُ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا يَوۡمٌ عَسِرࣱ
журећи ка гласнику. А неверници ће да говоре: „Ово је тежак дан.“
Ayah 8۞كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحࣲ فَكَذَّبُواْ عَبۡدَنَا وَقَالُواْ مَجۡنُونࣱ وَٱزۡدُجِرَ
Порицао је Нојев народ пре њих па су Нашу слугу утеривали у лаж, говорећи: „Лудак!“ - и би одбачен
Ayah 9فَدَعَا رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَغۡلُوبࣱ فَٱنتَصِرۡ
И он је свога Господара замолио: „Ја сам побеђен, па Ти помози!“
Ayah 10فَفَتَحۡنَآ أَبۡوَٰبَ ٱلسَّمَآءِ بِمَآءࣲ مُّنۡهَمِرࣲ
И Ми смо небеске капије поотварали води која је непрестано лила
Ayah 11وَفَجَّرۡنَا ٱلۡأَرۡضَ عُيُونࣰ ا فَٱلۡتَقَى ٱلۡمَآءُ عَلَىٰٓ أَمۡرࣲ قَدۡ قُدِرَ
и учинили да из земље провру извори, и воде су се састале по ономе што је већ било одређено
Ayah 12وَحَمَلۡنَٰهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلۡوَٰحࣲ وَدُسُرࣲ
а њега смо носили на лађи саграђеној од дасака и клинова
Ayah 13تَجۡرِي بِأَعۡيُنِنَا جَزَآءࣰ لِّمَن كَانَ كُفِرَ
која је пловила пред Нашим очима, а то је била казна за онога који је порицао
Ayah 14وَلَقَد تَّرَكۡنَٰهَآ ءَايَةࣰ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
И Ми то остависмо као знак - па има ли икога ко би поуку узео
Ayah 15فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ
О, каква је била Моја казна и упозорење Моје
Ayah 16وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку узео
Ayah 17كَذَّبَتۡ عَادࣱ فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ
Порицао је Ад, па каква је била Моја казна и упозорење Моје
Ayah 18إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِيحࣰ ا صَرۡصَرࣰ ا فِي يَوۡمِ نَحۡسࣲ مُّسۡتَمِرࣲّ
Једног кобног дана послали смо на њих леден ветар који је непрестано дувао
Ayah 19تَنزِعُ ٱلنَّاسَ كَأَنَّهُمۡ أَعۡجَازُ نَخۡلࣲ مُّنقَعِرࣲ
и људе дизао, као да су ишчупана палмина стабла
Ayah 20فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ
Каква је била казна Моја и упозорење Моје
Ayah 21وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
А Ми смо Кур'ан учинили лаким за опомену, па има ли кога ко би се присетио
Ayah 22كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِٱلنُّذُرِ
И Семуд је порицао упозорења
Ayah 23فَقَالُوٓاْ أَبَشَرࣰ ا مِّنَّا وَٰحِدࣰ ا نَّتَّبِعُهُۥٓ إِنَّآ إِذࣰ ا لَّفِي ضَلَٰلࣲ وَسُعُرٍ
Зар да следимо једног од нас!" - Говорили су. "Тада бисмо, уистину, били у заблуди и били бисмо луди
Ayah 24أَءُلۡقِيَ ٱلذِّكۡرُ عَلَيۡهِ مِنۢ بَيۡنِنَا بَلۡ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرࣱ
Зар баш њему, између нас, да буде послата Објава?! Не, он је охоли лажљивац!“
Ayah 25سَيَعۡلَمُونَ غَدࣰ ا مَّنِ ٱلۡكَذَّابُ ٱلۡأَشِرُ
Сазнаће они сутра ко је охоли лажљивац
Ayah 26إِنَّا مُرۡسِلُواْ ٱلنَّاقَةِ فِتۡنَةࣰ لَّهُمۡ فَٱرۡتَقِبۡهُمۡ وَٱصۡطَبِرۡ
Ми ћемо послати камилу да бисмо их искушали, па причекај их и буди стрпљив
Ayah 27وَنَبِّئۡهُمۡ أَنَّ ٱلۡمَآءَ قِسۡمَةُۢ بَيۡنَهُمۡۖ كُلُّ شِرۡبࣲ مُّحۡتَضَرࣱ
И упозори их да ће вода између њих и ње да се дели, сваком оброку приступиће онај чији је ред
Ayah 28فَنَادَوۡاْ صَاحِبَهُمۡ فَتَعَاطَىٰ فَعَقَرَ
Али они позваше једног од својих, па се он спреми и закла је
Ayah 29فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ
Па каква је само била Моја казна и упозорење Моје
Ayah 30إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ صَيۡحَةࣰ وَٰحِدَةࣰ فَكَانُواْ كَهَشِيمِ ٱلۡمُحۡتَظِرِ
Ми посласмо на њих један једини крик, и они постадоше попут здробљеног сувог лишћа
Ayah 31وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би се присетио
Ayah 32كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطِۭ بِٱلنُّذُرِ
Народ Лотов је порицао упозоритеље и упозорења
Ayah 33إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ حَاصِبًا إِلَّآ ءَالَ لُوطࣲۖ نَّجَّيۡنَٰهُم بِسَحَرࣲ
На њих посласмо ветар, пун песка, само не на Лотову породицу, њу смо у свитање спасили
Ayah 34نِّعۡمَةࣰ مِّنۡ عِندِنَاۚ كَذَٰلِكَ نَجۡزِي مَن شَكَرَ
из Наше милости. Ето, тако Ми награђујемо оне који захваљују
Ayah 35وَلَقَدۡ أَنذَرَهُم بَطۡشَتَنَا فَتَمَارَوۡاْ بِٱلنُّذُرِ
А он им је био претио Нашом силом, али су они сумњали у упозоритеље и упозорења
Ayah 36وَلَقَدۡ رَٰوَدُوهُ عَن ضَيۡفِهِۦ فَطَمَسۡنَآ أَعۡيُنَهُمۡ فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ
Они су од њега тражили његове госте, па смо их Ми ослепили: „Искусите Моју казну и Моја упозорења!“
Ayah 37وَلَقَدۡ صَبَّحَهُم بُكۡرَةً عَذَابࣱ مُّسۡتَقِرࣱّ
А рано ујутру стиже их непрекидна казна
Ayah 38فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ
„Искусите Моју казну и Моја упозорења!“
Ayah 39وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
А Ми смо Кур'ан олакшали за опомену, па има ли икога ко би поуку примио
Ayah 40وَلَقَدۡ جَآءَ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ ٱلنُّذُرُ
И фараоновој породици долазише упозоритељи и упозорења
Ayah 41كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا كُلِّهَا فَأَخَذۡنَٰهُمۡ أَخۡذَ عَزِيزࣲ مُّقۡتَدِرٍ
али они порекоше све Наше знакове, па их Ми казнисмо онако како кажњава Силни и Апсулутно Моћни
Ayah 42أَكُفَّارُكُمۡ خَيۡرࣱ مِّنۡ أُوْلَٰٓئِكُمۡ أَمۡ لَكُم بَرَآءَةࣱ فِي ٱلزُّبُرِ
Да ли су ваши неверници бољи од њих, или ви у небеским књигама имате какву гаранцију
Ayah 43أَمۡ يَقُولُونَ نَحۡنُ جَمِيعࣱ مُّنتَصِرࣱ
Зар ови да говоре: „Ми смо скуп непобедиви!“
Ayah 44سَيُهۡزَمُ ٱلۡجَمۡعُ وَيُوَلُّونَ ٱلدُّبُرَ
Скуп ће сигурно да буде поражен, а они ће се у бег дати
Ayah 45بَلِ ٱلسَّاعَةُ مَوۡعِدُهُمۡ وَٱلسَّاعَةُ أَدۡهَىٰ وَأَمَرُّ
Међутим, Час оживљења им је рок, а Час оживљења је ужаснији и горчи
Ayah 46إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي ضَلَٰلࣲ وَسُعُرࣲ
Грешници су, заиста, у заблуди и патњи
Ayah 47يَوۡمَ يُسۡحَبُونَ فِي ٱلنَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ ذُوقُواْ مَسَّ سَقَرَ
на Дан када буду одвучени у Ватру, са лицима окренутим доле: „Искусите кажњавање Огњем!“
Ayah 48إِنَّا كُلَّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَٰهُ بِقَدَرࣲ
Ми заиста све стварамо са одређењем
Ayah 49وَمَآ أَمۡرُنَآ إِلَّا وَٰحِدَةࣱ كَلَمۡحِۭ بِٱلۡبَصَرِ
и Наше наређење само је једна реч - све буде у трен ока
Ayah 50وَلَقَدۡ أَهۡلَكۡنَآ أَشۡيَاعَكُمۡ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرࣲ
А Ми смо већ уништили вама сличне, па има ли икога ко би поуку примио
Ayah 51وَكُلُّ شَيۡءࣲ فَعَلُوهُ فِي ٱلزُّبُرِ
И све што су урадили у листовима је
Ayah 52وَكُلُّ صَغِيرࣲ وَكَبِيرࣲ مُّسۡتَطَرٌ
и све, и мало и велико, у редовима записано
Ayah 53إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتࣲ وَنَهَرࣲ
Они који су се бојали Аллаха биће у рајским баштама и поред река
Ayah 54فِي مَقۡعَدِ صِدۡقٍ عِندَ مَلِيكࣲ مُّقۡتَدِرِۭ
на месту Истине, код Владара Апсулутно Моћног
Ayah 55