Surah Ash-Shu'araa — The Poets
Surah Ash-Shu'araa (The Poets) is chapter 26 of the Quran, with 227 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.
طسٓمٓ
Та-син-мим
Ayah 1تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ
Ово су речи и докази јасне Књиге
Ayah 2لَعَلَّكَ بَٰخِعࣱ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ
Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују
Ayah 3إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةࣰ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ
Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали
Ayah 4وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرࣲ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ
И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену
Ayah 5فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ
Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују
Ayah 6أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجࣲ كَرِيمٍ
Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље
Ayah 7إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
То је заиста доказ, али већина њих не верује
Ayah 8وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви
Ayah 9وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ
А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу
Ayah 10قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ
фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“
Ayah 11قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ
Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају
Ayah 12وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ
И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне
Ayah 13وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبࣱ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ
А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”
Ayah 14قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ
„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо
Ayah 15فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова
Ayah 16أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ
Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“
Ayah 17قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدࣰ ا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ
Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота
Ayah 18وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ
И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“
Ayah 19قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذࣰ ا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ
„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије
Ayah 20فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمࣰ ا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио
Ayah 21وَتِلۡكَ نِعۡمَةࣱ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ
А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“
Ayah 22قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
„А ко је Господар светова?“ Упита фараон
Ayah 23قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ
„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он
Ayah 24قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ
„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе
Ayah 25قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ
„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије
Ayah 26قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونࣱ
„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон
Ayah 27قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ
„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије
Ayah 28قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ
А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“
Ayah 29قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءࣲ مُّبِينࣲ
„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он
Ayah 30قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон
Ayah 31فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانࣱ مُّبِينࣱ
И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија
Ayah 32وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ
И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела
Ayah 33قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمࣱ
„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе
Ayah 34يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ
„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“
Ayah 35قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ
„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају
Ayah 36يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمࣲ
све веште чаробњаке ће ти довести.“
Ayah 37فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمࣲ مَّعۡلُومࣲ
И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана
Ayah 38وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ
а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите
Ayah 39لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ
да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“
Ayah 40فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ
А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“
Ayah 41قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذࣰ ا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ
„Хоћете“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“
Ayah 42قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ
Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“
Ayah 43فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ
И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“
Ayah 44فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ
Затим Мојсије баци свој штап, који одедном прогута оно што су они лажно извели
Ayah 45فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ
Чаробњаци онда ничице падоше
Ayah 46قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова
Ayah 47رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ
Мојсијевог и Ароновог Господара.“
Ayah 48قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفࣲ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ
„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“
Ayah 49قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ
„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо
Ayah 50إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први верници.“
Ayah 51۞وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ
И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“
Ayah 52فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ
И фараон посла сакупљаче по градовима
Ayah 53إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةࣱ قَلِيلُونَ
„Заиста су ови мала скупина
Ayah 54وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ
и расрдили су нас
Ayah 55وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ
а сви смо спремни!“
Ayah 56فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتࣲ وَعُيُونࣲ
И Ми их изведосмо из вртова и река
Ayah 57وَكُنُوزࣲ وَمَقَامࣲ كَرِيمࣲ
из ризница и дивних двораца
Ayah 58كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ
Ето, тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови
Ayah 59فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ
и они их, у зори, сустигоше
Ayah 60فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ
па кад једни друге угледаше, Мојсијеви другови повикаше: “Сустиће нас сигурно!”
Ayah 61قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ
“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”
Ayah 62فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقࣲ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ
И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо
Ayah 63وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ
и Ми онда тамо оне друге приближисмо
Ayah 64وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ
Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо
Ayah 65ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ
а оне друге потописмо
Ayah 66إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници
Ayah 67وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви
Ayah 68وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ
И казуј им вест о Авраму
Ayah 69إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ
кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“
Ayah 70قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامࣰ ا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ
Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“
Ayah 71قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ
он рече: „Да ли вас они чују када се молите
Ayah 72أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ
или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“
Ayah 73قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ
„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“
Ayah 74قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ
„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате
Ayah 75أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ
ви и ваши давни преци
Ayah 76فَإِنَّهُمۡ عَدُوࣱّ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова
Ayah 77ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ
Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује
Ayah 78وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ
и Који ме храни и поји
Ayah 79وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ
и Који ме, кад се разболим, лечи
Ayah 80وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ
и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи
Ayah 81وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ
и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити
Ayah 82رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمࣰ ا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ
Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри
Ayah 83وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقࣲ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене
Ayah 84وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ
и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати
Ayah 85وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ
и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим
Ayah 86وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ
и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени
Ayah 87يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالࣱ وَلَا بَنُونَ
на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити
Ayah 88إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبࣲ سَلِيمࣲ
само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“
Ayah 89وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ
И Рај ће да се приближи богобојазнима
Ayah 90وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ
а Пакао да се укаже заблуделима
Ayah 91وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ
и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали
Ayah 92مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ
а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“
Ayah 93فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ
Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени
Ayah 94وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ
и Сотонине војске - сви заједно
Ayah 95قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ
И они ће, свађајући се у њему, да говоре
Ayah 96تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلࣲ مُّبِينٍ
„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди
Ayah 97إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења
Ayah 98وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ
а само су нас зликовци на странпутицу завели
Ayah 99فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ
па немамо ни заговорника
Ayah 100وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمࣲ
ни блиског пријатеља
Ayah 101فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةࣰ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“
Ayah 102إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници
Ayah 103وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар – заиста је Силни и Милостиви
Ayah 104كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Нојев народ је сматрао посланике лажним
Ayah 105إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите
Ayah 106إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ
Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик
Ayah 107فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Аллаха и мени будите послушни
Ayah 108وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења
Ayah 109فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Бога и мени будите послушни
Ayah 110۞قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ
Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“
Ayah 111قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
“Не знам ја шта су они радили”, рече он
Ayah 112إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ
„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун
Ayah 113وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
а ја вернике нећу да отерам
Ayah 114إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ
ја само јавно опомињем!”
Ayah 115قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ
„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“
Ayah 116قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ
„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује
Ayah 117فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحࣰ ا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“
Ayah 118فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ
И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи
Ayah 119ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ
а остале смо потопили
Ayah 120إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
То је заиста доказ, али већина њих не верује
Ayah 121وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар – заиста је Силни и Милостиви
Ayah 122كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И народ Ад је сматрао лажним посланике
Ayah 123إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите
Ayah 124إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ
Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик
Ayah 125فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Аллаха и мени будите послушни
Ayah 126وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења
Ayah 127أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةࣰ تَعۡبَثُونَ
Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући
Ayah 128وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ
и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите
Ayah 129وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ
а кад кажњавате, кажњавате као силници
Ayah 130فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
Зато се бојте Бога и мени будите послушни
Ayah 131وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ
Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате
Ayah 132أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمࣲ وَبَنِينَ
дарује вам стоку и синове
Ayah 133وَجَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ
и баште и изворе
Ayah 134إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمࣲ
Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану
Ayah 135قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ
Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао
Ayah 136إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ
овако су веровали и давни народи
Ayah 137وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ
и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“
Ayah 138فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује
Ayah 139وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А Господар је твој заиста силан и милостив
Ayah 140كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Семуд је сматрао лажним посланике
Ayah 141إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите
Ayah 142إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ
Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик
Ayah 143فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Бога и мени будите послушни
Ayah 144وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова
Ayah 145أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ
Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни
Ayah 146فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونࣲ
у вртовима и међу изворима
Ayah 147وَزُرُوعࣲ وَنَخۡلࣲ طَلۡعُهَا هَضِيمࣱ
у усевима и међу палмама са зрелим плодовима
Ayah 148وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتࣰ ا فَٰرِهِينَ
И ви у брдима врло спретно клешете куће
Ayah 149فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Аллаха и мени будите послушни
Ayah 150وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ
и не слушајте наредбе оних који у злу претерују
Ayah 151ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ
који на Земљи неред чине и не поправљају се
Ayah 152قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ
Они рекоше: „Ти си само опчињен
Ayah 153مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرࣱ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“
Ayah 154قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةࣱ لَّهَا شِرۡبࣱ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمࣲ مَّعۡلُومࣲ
„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан
Ayah 155وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءࣲ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمࣲ
и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“
Ayah 156فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ
Али, они је заклаше и потом зажалише
Ayah 157فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује
Ayah 158وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви
Ayah 159كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И Лотов народ је сматрао лажним посланике
Ayah 160إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите
Ayah 161إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ
Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик
Ayah 162فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Аллаха и мени будите послушни
Ayah 163وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова
Ayah 164أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ
Зашто ви, мимо свих светова, са мушкарцима имате полни однос
Ayah 165وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ
а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“
Ayah 166قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ
Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“
Ayah 167قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ
„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он
Ayah 168رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ
„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“
Ayah 169فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ
Ми смо сачували њега и његову породицу - све
Ayah 170إِلَّا عَجُوزࣰ ا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ
осим старице која је остала са онима који су искусили казну
Ayah 171ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ
а затим смо остале уништили
Ayah 172وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرࣰ اۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ
спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени
Ayah 173إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
То је заиста доказ, али већина њих не верује
Ayah 174وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви
Ayah 175كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И становници Ејке су угонили посланике у лаж
Ayah 176إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ
Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите
Ayah 177إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ
Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик
Ayah 178فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ
зато се бојте Аллаха и мени будите послушни
Ayah 179وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова
Ayah 180۞أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ
Право мерите на литру и не закидајте
Ayah 181وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ
а на кантару мерите исправном мером
Ayah 182وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ
и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините
Ayah 183وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ
и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“
Ayah 184قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ
Они рекоше: „Ти си само опчињен
Ayah 185وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرࣱ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ
и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов
Ayah 186فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفࣰ ا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“
Ayah 187قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ
„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он
Ayah 188فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ
И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана
Ayah 189إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ
То је доиста доказ, али већина њих не верује
Ayah 190وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ
А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви
Ayah 191وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
И Кур'ан је сигурно објава Господара светова
Ayah 192نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ
доноси га поверљиви анђео
Ayah 193عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ
на срце твоје, да опомињеш
Ayah 194بِلِسَانٍ عَرَبِيࣲّ مُّبِينࣲ
на јасном арапском језику
Ayah 195وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ
Он је споменут у књигама претходних посланика
Ayah 196أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ
зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова
Ayah 197وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ
А да га објављујемо неком неарапу
Ayah 198فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ
па да им га он чита, опет у њега не би поверовали
Ayah 199كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника
Ayah 200لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ
они у њега неће да верују док не виде болну патњу
Ayah 201فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةࣰ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ
која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете
Ayah 202فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ
па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“
Ayah 203أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ
Па зар они пожурују Нашу казну
Ayah 204أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ
Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама
Ayah 205ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ
и на крају их снађе оно чиме им се прети
Ayah 206مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ
зар ће им користи сладак живот који су проводили
Ayah 207وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ
Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали
Ayah 208ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ
да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били
Ayah 209وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ
Кур'ан не доносе ђаволи
Ayah 210وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ
незамисливо је да то они раде; и они то не могу
Ayah 211إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ
Они су потпуно спречени и да га прислушкују
Ayah 212فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ
Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени
Ayah 213وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ
И упозоравај своју најближу родбину
Ayah 214وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
и буди понизан према верницима који те следе
Ayah 215فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءࣱ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ
А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“
Ayah 216وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ
И поуздај се у Силног и Милостивог
Ayah 217ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ
Који те види кад устанеш
Ayah 218وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ
да са осталима молитву обавиш
Ayah 219إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ
јер Он, заиста, све чује и све зна
Ayah 220هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ
Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи
Ayah 221تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمࣲ
Они долазе сваком лажову, грешнику
Ayah 222يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ
и прислушкују, а већина њих су лажљивци
Ayah 223وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ
А заведени следе песнике
Ayah 224أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادࣲ يَهِيمُونَ
Зар не знаш да они сваком долином блуде
Ayah 225وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ
и да говоре оно што не раде
Ayah 226إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرࣰ ا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبࣲ يَنقَلِبُونَ
тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити
Ayah 227