Surah Ash-Shu'araa — The Poets

Surah Ash-Shu'araa (The Poets) is chapter 26 of the Quran, with 227 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.

طسٓمٓ

Та-син-мим

Ayah 1

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази јасне Књиге

Ayah 2

لَعَلَّكَ بَٰخِعࣱ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују

Ayah 3

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةࣰ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали

Ayah 4

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرࣲ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену

Ayah 5

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују

Ayah 6

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجࣲ كَرِيمٍ

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље

Ayah 7

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује

Ayah 8

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви

Ayah 9

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу

Ayah 10

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“

Ayah 11

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају

Ayah 12

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне

Ayah 13

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبࣱ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

Ayah 14

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо

Ayah 15

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова

Ayah 16

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

Ayah 17

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدࣰ ا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота

Ayah 18

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“

Ayah 19

قَالَ فَعَلۡتُهَآ إِذࣰ ا وَأَنَا۠ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

„Ја сам онда оно урадио а у заблуди сам био“, рече Мојсије

Ayah 20

فَفَرَرۡتُ مِنكُمۡ لَمَّا خِفۡتُكُمۡ فَوَهَبَ لِي رَبِّي حُكۡمࣰ ا وَجَعَلَنِي مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

„а од вас сам побегао зато што сам се вас бојао, па ми је Господар мој мудрост даровао и послаником ме учинио

Ayah 21

وَتِلۡكَ نِعۡمَةࣱ تَمُنُّهَا عَلَيَّ أَنۡ عَبَّدتَّ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

А доброчинство које ми пребацујеш - да није то што си Израиљеве синове поробио?“

Ayah 22

قَالَ فِرۡعَوۡنُ وَمَا رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„А ко је Господар светова?“ Упита фараон

Ayah 23

قَالَ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُم مُّوقِنِينَ

„Господар небеса и Земље и онога што је између њих, ако чврсто верујете“, одговори он

Ayah 24

قَالَ لِمَنۡ حَوۡلَهُۥٓ أَلَا تَسۡتَمِعُونَ

„Чујете ли?“ Рече фараон онима око себе

Ayah 25

قَالَ رَبُّكُمۡ وَرَبُّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

„Ваш Господар и Господар ваших давних предака“, рекао је Мојсије

Ayah 26

قَالَ إِنَّ رَسُولَكُمُ ٱلَّذِيٓ أُرۡسِلَ إِلَيۡكُمۡ لَمَجۡنُونࣱ‏

„Посланик који вам је послат, уистину је луд“, рече фараон

Ayah 27

قَالَ رَبُّ ٱلۡمَشۡرِقِ وَٱلۡمَغۡرِبِ وَمَا بَيۡنَهُمَآۖ إِن كُنتُمۡ تَعۡقِلُونَ

„Господар истока и запада и онога што је између њих, ако разумете?“ Рече Мојсије

Ayah 28

قَالَ لَئِنِ ٱتَّخَذۡتَ إِلَٰهًا غَيۡرِي لَأَجۡعَلَنَّكَ مِنَ ٱلۡمَسۡجُونِينَ

А фараон рече: „Ако будеш признавао као бога некога другог осим мене, сигурно ћу у тамницу да те бацим!“

Ayah 29

قَالَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكَ بِشَيۡءࣲ مُّبِينࣲ‏

„Зар и онда кад ти будем нешто што је очигледно донео?“ Упита он

Ayah 30

قَالَ فَأۡتِ بِهِۦٓ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„Па дај га, ако истину говориш!“ Рече фараон

Ayah 31

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانࣱ مُّبِينࣱ‏

И Мојсије баци свој штап, кад он - права змија

Ayah 32

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

И руку своју извуче, кад она, онима који су гледали - бела

Ayah 33

قَالَ لِلۡمَلَإِ حَوۡلَهُۥٓ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمࣱ‏

„Овај је, заиста, вешт чаробњак“, рече фараон главешинама око себе

Ayah 34

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُم بِسِحۡرِهِۦ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

„хоће да вас својом чаролијом из ваше земље изведе. Па шта саветујете?“

Ayah 35

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَٱبۡعَثۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

„Остави њега и његовог брата!“ Рекоше, „а у градове пошаљи да сакупљају

Ayah 36

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَحَّارٍ عَلِيمࣲ‏

све веште чаробњаке ће ти довести.“

Ayah 37

فَجُمِعَ ٱلسَّحَرَةُ لِمِيقَٰتِ يَوۡمࣲ مَّعۡلُومࣲ‏

И сакупише чаробњаке у одређено време и означеног дана

Ayah 38

وَقِيلَ لِلنَّاسِ هَلۡ أَنتُم مُّجۡتَمِعُونَ

а народу би речено: „Хоћете ли да се сакупите

Ayah 39

لَعَلَّنَا نَتَّبِعُ ٱلسَّحَرَةَ إِن كَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

да будемо уз чаробњаке, ако они буду победници?“

Ayah 40

فَلَمَّا جَآءَ ٱلسَّحَرَةُ قَالُواْ لِفِرۡعَوۡنَ أَئِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

А кад стигоше, чаробњаци упиташе фараона: „Да ли ће нама, заиста, да припадне награда ако ми будемо победници?“

Ayah 41

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ إِذࣰ ا لَّمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

„Хоћете“, одговори он, „и бићете тада, сигурно, од оних мени блиских.“

Ayah 42

قَالَ لَهُم مُّوسَىٰٓ أَلۡقُواْ مَآ أَنتُم مُّلۡقُونَ

Мојсије им рече: „Баците оно што желите да баците!“

Ayah 43

فَأَلۡقَوۡاْ حِبَالَهُمۡ وَعِصِيَّهُمۡ وَقَالُواْ بِعِزَّةِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

И они побацаше своје конопце и своје штапове и рекоше: „Достојанства нам фараоновог, ми ћемо сигурно да победимо!“

Ayah 44

فَأَلۡقَىٰ مُوسَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

Затим Мојсије баци свој штап, који одедном прогута оно што су они лажно извели

Ayah 45

فَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

Чаробњаци онда ничице падоше

Ayah 46

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

и рекоше: “Ми верујемо у Господара светова

Ayah 47

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Мојсијевог и Ароновог Господара.“

Ayah 48

قَالَ ءَامَنتُمۡ لَهُۥ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّهُۥ لَكَبِيرُكُمُ ٱلَّذِي عَلَّمَكُمُ ٱلسِّحۡرَ فَلَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَۚ لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفࣲ وَلَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Зар сте му поверовали пре мог допуштења?!“ Викну фараон, „он је ваш учитељ, он вас је научио чаробњаштву - а ви ћете да запамтите: поодсецаћу вам унакрст руке и ноге и све ћу да вас разапнем!“

Ayah 49

قَالُواْ لَا ضَيۡرَۖ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

„Ништа страшно!“ Рекоше, „ми ћемо своме Господару да се вратимо

Ayah 50

إِنَّا نَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لَنَا رَبُّنَا خَطَٰيَٰنَآ أَن كُنَّآ أَوَّلَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми се надамо да ће наш Господар да нам опрости грехе зато што смо први верници.“

Ayah 51

۞وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَسۡرِ بِعِبَادِيٓ إِنَّكُم مُّتَّبَعُونَ

И Ми објависмо Мојсију: „Крени ноћу са Мојим слугама, али бићете гоњени.“

Ayah 52

فَأَرۡسَلَ فِرۡعَوۡنُ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

И фараон посла сакупљаче по градовима

Ayah 53

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ لَشِرۡذِمَةࣱ قَلِيلُونَ

„Заиста су ови мала скупина

Ayah 54

وَإِنَّهُمۡ لَنَا لَغَآئِظُونَ

и расрдили су нас

Ayah 55

وَإِنَّا لَجَمِيعٌ حَٰذِرُونَ

а сви смо спремни!“

Ayah 56

فَأَخۡرَجۡنَٰهُم مِّن جَنَّٰتࣲ وَعُيُونࣲ‏

И Ми их изведосмо из вртова и река

Ayah 57

وَكُنُوزࣲ وَمَقَامࣲ كَرِيمࣲ‏

из ризница и дивних двораца

Ayah 58

كَذَٰلِكَۖ وَأَوۡرَثۡنَٰهَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Ето, тако је било, и Ми смо дали да то наследе Израиљеви синови

Ayah 59

فَأَتۡبَعُوهُم مُّشۡرِقِينَ

и они их, у зори, сустигоше

Ayah 60

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

па кад једни друге угледаше, Мојсијеви другови повикаше: “Сустиће нас сигурно!”

Ayah 61

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Неће!” Рече он, “Господар мој је са мном, Он ће ми пут показати.”

Ayah 62

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقࣲ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

И Ми објависмо Мојсију: „Удари штапом својим по мору!“ И оно се растави и свака његова страна је била као велико брдо

Ayah 63

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

и Ми онда тамо оне друге приближисмо

Ayah 64

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Мојсија и све оне који су били са њим спасисмо

Ayah 65

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а оне друге потописмо

Ayah 66

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници

Ayah 67

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви

Ayah 68

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

И казуј им вест о Авраму

Ayah 69

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

кад је свога оца и свој народ упитао: „Шта то ви обожавате?“

Ayah 70

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامࣰ ا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

Они одговорише: „Обожавамо идоле и по цео дан им се молимо“

Ayah 71

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

он рече: „Да ли вас они чују када се молите

Ayah 72

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

или, да ли могу да вам користе или нашкоде?“

Ayah 73

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

„Не“, одговорише, „али ми смо упамтили наше претке како тако поступају.“

Ayah 74

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

„А да ли сте размишљали“, упита он, „да су они које обожавате

Ayah 75

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

ви и ваши давни преци

Ayah 76

فَإِنَّهُمۡ عَدُوࣱّ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

заиста, моји непријатељи? Али, то није Господар светова

Ayah 77

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

Који ме је створио и Он ме на Прави пут упућује

Ayah 78

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

и Који ме храни и поји

Ayah 79

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

и Који ме, кад се разболим, лечи

Ayah 80

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

и Који ће живот да ми одузме, и Који ће после да ме оживи

Ayah 81

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

и Који ће ми, надам се, грешке на Судњем дану опростити

Ayah 82

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمࣰ ا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Господару мој, подари ми мудрост и придружи ме онима који су добри

Ayah 83

وَٱجۡعَل لِّي لِسَانَ صِدۡقࣲ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

и учини да ме спомињу по истини и добру они који ће доћи после мене

Ayah 84

وَٱجۡعَلۡنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ ٱلنَّعِيمِ

и учини ме једним од оних којима ћеш рајске благодати даровати

Ayah 85

وَٱغۡفِرۡ لِأَبِيٓ إِنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلضَّآلِّينَ

и мом оцу опрости, заиста је био међу залуталим

Ayah 86

وَلَا تُخۡزِنِي يَوۡمَ يُبۡعَثُونَ

и не понизи ме на Дан кад ће људи да буду оживљени

Ayah 87

يَوۡمَ لَا يَنفَعُ مَالࣱ وَلَا بَنُونَ

на Дан кад неће никакво благо, а ни синови од користи бити

Ayah 88

إِلَّا مَنۡ أَتَى ٱللَّهَ بِقَلۡبࣲ سَلِيمࣲ‏

само ће онај који дође Богу чистог срца да буде спашен.“

Ayah 89

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ

И Рај ће да се приближи богобојазнима

Ayah 90

وَبُرِّزَتِ ٱلۡجَحِيمُ لِلۡغَاوِينَ

а Пакао да се укаже заблуделима

Ayah 91

وَقِيلَ لَهُمۡ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

и рећи ће им се: „Где су они које сте обожавали

Ayah 92

مِن دُونِ ٱللَّهِ هَلۡ يَنصُرُونَكُمۡ أَوۡ يَنتَصِرُونَ

а нисте Аллаха: могу ли они сада да вам помогну, или себи да помогну?“

Ayah 93

فَكُبۡكِبُواْ فِيهَا هُمۡ وَٱلۡغَاوُۥنَ

Па ће заједно са онима који су их у заблуду довели у Пакао бити бачени

Ayah 94

وَجُنُودُ إِبۡلِيسَ أَجۡمَعُونَ

и Сотонине војске - сви заједно

Ayah 95

قَالُواْ وَهُمۡ فِيهَا يَخۡتَصِمُونَ

И они ће, свађајући се у њему, да говоре

Ayah 96

تَٱللَّهِ إِن كُنَّا لَفِي ضَلَٰلࣲ مُّبِينٍ

„Тако нам Аллаха, били смо, заиста, у очигледној заблуди

Ayah 97

إِذۡ نُسَوِّيكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

кад смо вас изједначавали са Господаром свих створења

Ayah 98

وَمَآ أَضَلَّنَآ إِلَّا ٱلۡمُجۡرِمُونَ

а само су нас зликовци на странпутицу завели

Ayah 99

فَمَا لَنَا مِن شَٰفِعِينَ

па немамо ни заговорника

Ayah 100

وَلَا صَدِيقٍ حَمِيمࣲ‏

ни блиског пријатеља

Ayah 101

فَلَوۡ أَنَّ لَنَا كَرَّةࣰ فَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

да нам је само да се повратимо, па да постанемо верници!“

Ayah 102

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У томе је, заиста, знак, али већина њих нису били верници

Ayah 103

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар – заиста је Силни и Милостиви

Ayah 104

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ نُوحٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Нојев народ је сматрао посланике лажним

Ayah 105

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ نُوحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им брат њихов Ноје рече: “Како то да се Аллаха не бојите

Ayah 106

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ‏

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик

Ayah 107

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни

Ayah 108

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења

Ayah 109

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Бога и мени будите послушни

Ayah 110

۞قَالُوٓاْ أَنُؤۡمِنُ لَكَ وَٱتَّبَعَكَ ٱلۡأَرۡذَلُونَ

Они рекоше: „Како да те послушамо када те следе најнеугледнији људи?“

Ayah 111

قَالَ وَمَا عِلۡمِي بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

“Не знам ја шта су они радили”, рече он

Ayah 112

إِنۡ حِسَابُهُمۡ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّيۖ لَوۡ تَشۡعُرُونَ

„Сви ће пред мојим Господаром, да знате, да полажу рачун

Ayah 113

وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

а ја вернике нећу да отерам

Ayah 114

إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ‏

ја само јавно опомињем!”

Ayah 115

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰنُوحُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمَرۡجُومِينَ

„Ако се не оканиш, о Ноја!“ Рекоше они, „бићеш сигурно каменован!“

Ayah 116

قَالَ رَبِّ إِنَّ قَوۡمِي كَذَّبُونِ

„Господару мој“, рече он, „народ мој ме у лаж утерује

Ayah 117

فَٱفۡتَحۡ بَيۡنِي وَبَيۡنَهُمۡ فَتۡحࣰ ا وَنَجِّنِي وَمَن مَّعِيَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

па Ти мени и њима пресуди и спаси мене и вернике који су са мном!“

Ayah 118

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَمَن مَّعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

И Ми смо спасили њега и оне који су били уз њега у крцатој лађи

Ayah 119

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا بَعۡدُ ٱلۡبَاقِينَ

а остале смо потопили

Ayah 120

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује

Ayah 121

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар – заиста је Силни и Милостиви

Ayah 122

كَذَّبَتۡ عَادٌ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И народ Ад је сматрао лажним посланике

Ayah 123

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ هُودٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Ебер рече: „Како то да се Аллаха не бојите

Ayah 124

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ‏

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик

Ayah 125

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни

Ayah 126

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар свих створења

Ayah 127

أَتَبۡنُونَ بِكُلِّ رِيعٍ ءَايَةࣰ تَعۡبَثُونَ

Зашто на свакој узвишици палате зидате, друге исмејавајући

Ayah 128

وَتَتَّخِذُونَ مَصَانِعَ لَعَلَّكُمۡ تَخۡلُدُونَ

и подижете тврђаве као да ћете вечно да живите

Ayah 129

وَإِذَا بَطَشۡتُم بَطَشۡتُمۡ جَبَّارِينَ

а кад кажњавате, кажњавате као силници

Ayah 130

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

Зато се бојте Бога и мени будите послушни

Ayah 131

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِيٓ أَمَدَّكُم بِمَا تَعۡلَمُونَ

Бојте се Оног Који вам дарује оно што знате

Ayah 132

أَمَدَّكُم بِأَنۡعَٰمࣲ وَبَنِينَ

дарује вам стоку и синове

Ayah 133

وَجَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ

и баште и изворе

Ayah 134

إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمࣲ‏

Ја се, заиста, за вас бојим патње на Великом дану

Ayah 135

قَالُواْ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَوَعَظۡتَ أَمۡ لَمۡ تَكُن مِّنَ ٱلۡوَٰعِظِينَ

Они рекоше: „Нама је свеједно саветовао ти или не саветовао

Ayah 136

إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا خُلُقُ ٱلۡأَوَّلِينَ

овако су веровали и давни народи

Ayah 137

وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

и ми нећемо да будемо подвргнути патњи.“

Ayah 138

فَكَذَّبُوهُ فَأَهۡلَكۡنَٰهُمۡۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

И они су наставили да га утерују у лаж, па смо их Ми уништили. То је поука, али већина ових неће да верује

Ayah 139

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А Господар је твој заиста силан и милостив

Ayah 140

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Семуд је сматрао лажним посланике

Ayah 141

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ صَٰلِحٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Салах рече: „Како то да се Аллаха не бојите

Ayah 142

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ‏

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик

Ayah 143

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Бога и мени будите послушни

Ayah 144

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова

Ayah 145

أَتُتۡرَكُونَ فِي مَا هَٰهُنَآ ءَامِنِينَ

Зар мислите да ћете овде да будете остављени сигурни

Ayah 146

فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونࣲ‏

у вртовима и међу изворима

Ayah 147

وَزُرُوعࣲ وَنَخۡلࣲ طَلۡعُهَا هَضِيمࣱ‏

у усевима и међу палмама са зрелим плодовима

Ayah 148

وَتَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتࣰ ا فَٰرِهِينَ

И ви у брдима врло спретно клешете куће

Ayah 149

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни

Ayah 150

وَلَا تُطِيعُوٓاْ أَمۡرَ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

и не слушајте наредбе оних који у злу претерују

Ayah 151

ٱلَّذِينَ يُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا يُصۡلِحُونَ

који на Земљи неред чине и не поправљају се

Ayah 152

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен

Ayah 153

مَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرࣱ مِّثۡلُنَا فَأۡتِ بِـَٔايَةٍ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

ти си човек, као и ми; зато нам донеси једно чудо ако је истина то што говориш!“

Ayah 154

قَالَ هَٰذِهِۦ نَاقَةࣱ لَّهَا شِرۡبࣱ وَلَكُمۡ شِرۡبُ يَوۡمࣲ مَّعۡلُومࣲ‏

„Ево, то је камила“, рече он, „она ће да пије у одређени дан, а ви у одређени дан

Ayah 155

وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءࣲ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابُ يَوۡمٍ عَظِيمࣲ‏

и не чините јој никакво зло да вас не би стигла патња на Великом дану!“

Ayah 156

فَعَقَرُوهَا فَأَصۡبَحُواْ نَٰدِمِينَ

Али, они је заклаше и потом зажалише

Ayah 157

فَأَخَذَهُمُ ٱلۡعَذَابُۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

и стиже их казна. У томе је, заиста, поука, али већина њих не верује

Ayah 158

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви

Ayah 159

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Лотов народ је сматрао лажним посланике

Ayah 160

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ أَخُوهُمۡ لُوطٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им њихов брат Лот рече: „Како то да се не бојите

Ayah 161

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ‏

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик

Ayah 162

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни

Ayah 163

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова

Ayah 164

أَتَأۡتُونَ ٱلذُّكۡرَانَ مِنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Зашто ви, мимо свих светова, са мушкарцима имате полни однос

Ayah 165

وَتَذَرُونَ مَا خَلَقَ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّنۡ أَزۡوَٰجِكُمۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٌ عَادُونَ

а своје жене, које је за вас створио ваш Господар, остављате? Ви сте људи који прелазе сваку границу зла.“

Ayah 166

قَالُواْ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ يَٰلُوطُ لَتَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُخۡرَجِينَ

Они рекоше: „Ако се не оканиш, о Лоте, бићеш сигурно прогнан!“

Ayah 167

قَالَ إِنِّي لِعَمَلِكُم مِّنَ ٱلۡقَالِينَ

„Ја се грозим тога шта ви радите!“ Рече он

Ayah 168

رَبِّ نَجِّنِي وَأَهۡلِي مِمَّا يَعۡمَلُونَ

„Господару мој, сачувај мене и моју породицу од онога што они раде!“

Ayah 169

فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Ми смо сачували њега и његову породицу - све

Ayah 170

إِلَّا عَجُوزࣰ ا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим старице која је остала са онима који су искусили казну

Ayah 171

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

а затим смо остале уништили

Ayah 172

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرࣰ اۖ فَسَآءَ مَطَرُ ٱلۡمُنذَرِينَ

спустивши на њих кишу - а страшне ли кише за оне који су били упозорени

Ayah 173

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује

Ayah 174

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви

Ayah 175

كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И становници Ејке су угонили посланике у лаж

Ayah 176

إِذۡ قَالَ لَهُمۡ شُعَيۡبٌ أَلَا تَتَّقُونَ

Кад им Јофор рече: „Како то да се Аллаха не бојите

Ayah 177

إِنِّي لَكُمۡ رَسُولٌ أَمِينࣱ‏

Ја сам вам, сигурно, поуздани посланик

Ayah 178

فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

зато се бојте Аллаха и мени будите послушни

Ayah 179

وَمَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَىٰ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

За ово од вас не тражим никакву награду, мене ће да награди Господар светова

Ayah 180

۞أَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَلَا تَكُونُواْ مِنَ ٱلۡمُخۡسِرِينَ

Право мерите на литру и не закидајте

Ayah 181

وَزِنُواْ بِٱلۡقِسۡطَاسِ ٱلۡمُسۡتَقِيمِ

а на кантару мерите исправном мером

Ayah 182

وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

и људима њихова права не умањујте, и зло по Земљи, неред правећи, не чините

Ayah 183

وَٱتَّقُواْ ٱلَّذِي خَلَقَكُمۡ وَٱلۡجِبِلَّةَ ٱلۡأَوَّلِينَ

и бојте се Онога Који је створио и вас и давне народе.“

Ayah 184

قَالُوٓاْ إِنَّمَآ أَنتَ مِنَ ٱلۡمُسَحَّرِينَ

Они рекоше: „Ти си само опчињен

Ayah 185

وَمَآ أَنتَ إِلَّا بَشَرࣱ مِّثۡلُنَا وَإِن نَّظُنُّكَ لَمِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

и ти си само човек као и ми; за нас си ти, заиста, прави лажов

Ayah 186

فَأَسۡقِطۡ عَلَيۡنَا كِسَفࣰ ا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

зато спусти на нас казну са неба, ако си од оних који говоре истину!“

Ayah 187

قَالَ رَبِّيٓ أَعۡلَمُ بِمَا تَعۡمَلُونَ

„Господар мој добро зна шта ви радите“, рече он

Ayah 188

فَكَذَّبُوهُ فَأَخَذَهُمۡ عَذَابُ يَوۡمِ ٱلظُّلَّةِۚ إِنَّهُۥ كَانَ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٍ

И они су наставили да га утерују у лаж па их је стигла казна у Дану тамног облака; а то је била казна једног страшног дана

Ayah 189

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је доиста доказ, али већина њих не верује

Ayah 190

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

А, заиста, твој Господар је Силни и Милостиви

Ayah 191

وَإِنَّهُۥ لَتَنزِيلُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Кур'ан је сигурно објава Господара светова

Ayah 192

نَزَلَ بِهِ ٱلرُّوحُ ٱلۡأَمِينُ

доноси га поверљиви анђео

Ayah 193

عَلَىٰ قَلۡبِكَ لِتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُنذِرِينَ

на срце твоје, да опомињеш

Ayah 194

بِلِسَانٍ عَرَبِيࣲّ مُّبِينࣲ‏

на јасном арапском језику

Ayah 195

وَإِنَّهُۥ لَفِي زُبُرِ ٱلۡأَوَّلِينَ

Он је споменут у књигама претходних посланика

Ayah 196

أَوَلَمۡ يَكُن لَّهُمۡ ءَايَةً أَن يَعۡلَمَهُۥ عُلَمَٰٓؤُاْ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

зар њима није знак то што за њега знају учени људи Израиљевих синова

Ayah 197

وَلَوۡ نَزَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ بَعۡضِ ٱلۡأَعۡجَمِينَ

А да га објављујемо неком неарапу

Ayah 198

فَقَرَأَهُۥ عَلَيۡهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ مُؤۡمِنِينَ

па да им га он чита, опет у њега не би поверовали

Ayah 199

كَذَٰلِكَ سَلَكۡنَٰهُ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако га Ми уводимо у срца грешника

Ayah 200

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

они у њега неће да верују док не виде болну патњу

Ayah 201

فَيَأۡتِيَهُم بَغۡتَةࣰ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

која ће изненада да им дође, а они неће ни да осете

Ayah 202

فَيَقُولُواْ هَلۡ نَحۡنُ مُنظَرُونَ

па ће рећи: „Хоће ли нам се дати мало времена?“

Ayah 203

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Па зар они пожурују Нашу казну

Ayah 204

أَفَرَءَيۡتَ إِن مَّتَّعۡنَٰهُمۡ سِنِينَ

Шта ти мислиш, ако им Ми допуштамо да уживају годинама

Ayah 205

ثُمَّ جَآءَهُم مَّا كَانُواْ يُوعَدُونَ

и на крају их снађе оно чиме им се прети

Ayah 206

مَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يُمَتَّعُونَ

зар ће им користи сладак живот који су проводили

Ayah 207

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا لَهَا مُنذِرُونَ

Ми ниједно насеље нисмо разорили а да им нису послати они који су их упозоравали

Ayah 208

ذِكۡرَىٰ وَمَا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

да би поуку примили, Ми нисмо неправедни били

Ayah 209

وَمَا تَنَزَّلَتۡ بِهِ ٱلشَّيَٰطِينُ

Кур'ан не доносе ђаволи

Ayah 210

وَمَا يَنۢبَغِي لَهُمۡ وَمَا يَسۡتَطِيعُونَ

незамисливо је да то они раде; и они то не могу

Ayah 211

إِنَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّمۡعِ لَمَعۡزُولُونَ

Они су потпуно спречени и да га прислушкују

Ayah 212

فَلَا تَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَكُونَ مِنَ ٱلۡمُعَذَّبِينَ

Зато се, мимо Аллаха, не моли другом богу - да не би био од оних који ће да буду мучени

Ayah 213

وَأَنذِرۡ عَشِيرَتَكَ ٱلۡأَقۡرَبِينَ

И упозоравај своју најближу родбину

Ayah 214

وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِمَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

и буди понизан према верницима који те следе

Ayah 215

فَإِنۡ عَصَوۡكَ فَقُلۡ إِنِّي بَرِيٓءࣱ مِّمَّا تَعۡمَلُونَ

А ако те не буду послушали, ти реци: „Ја немам ништа са тим што ви радите.“

Ayah 216

وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ

И поуздај се у Силног и Милостивог

Ayah 217

ٱلَّذِي يَرَىٰكَ حِينَ تَقُومُ

Који те види кад устанеш

Ayah 218

وَتَقَلُّبَكَ فِي ٱلسَّٰجِدِينَ

да са осталима молитву обавиш

Ayah 219

إِنَّهُۥ هُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

јер Он, заиста, све чује и све зна

Ayah 220

هَلۡ أُنَبِّئُكُمۡ عَلَىٰ مَن تَنَزَّلُ ٱلشَّيَٰطِينُ

Хоћете ли да вас обавестим коме долазе ђаволи

Ayah 221

تَنَزَّلُ عَلَىٰ كُلِّ أَفَّاكٍ أَثِيمࣲ‏

Они долазе сваком лажову, грешнику

Ayah 222

يُلۡقُونَ ٱلسَّمۡعَ وَأَكۡثَرُهُمۡ كَٰذِبُونَ

и прислушкују, а већина њих су лажљивци

Ayah 223

وَٱلشُّعَرَآءُ يَتَّبِعُهُمُ ٱلۡغَاوُۥنَ

А заведени следе песнике

Ayah 224

أَلَمۡ تَرَ أَنَّهُمۡ فِي كُلِّ وَادࣲ يَهِيمُونَ

Зар не знаш да они сваком долином блуде

Ayah 225

وَأَنَّهُمۡ يَقُولُونَ مَا لَا يَفۡعَلُونَ

и да говоре оно што не раде

Ayah 226

إِلَّا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ وَذَكَرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرࣰ ا وَٱنتَصَرُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا ظُلِمُواْۗ وَسَيَعۡلَمُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَيَّ مُنقَلَبࣲ يَنقَلِبُونَ

тако не говоре само они који верују и добра дела чине, и који често Бога спомињу, и који узвраћају кад их исмејавају. А многобошци ће, сигурно, сазнати у какву ће се муку увалити

Ayah 227