Surah Abasa — He frowned

Surah Abasa (He frowned) is chapter 80 of the Quran, with 42 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.

عَبَسَ وَتَوَلَّىٰٓ

Намрштио се и окренуо

Ayah 1

أَن جَآءَهُ ٱلۡأَعۡمَىٰ

зато што му је слепи човек пришао

Ayah 2

وَمَا يُدۡرِيكَ لَعَلَّهُۥ يَزَّكَّىٰٓ

А шта ти знаш, можда он жели да се греха очисти

Ayah 3

أَوۡ يَذَّكَّرُ فَتَنفَعَهُ ٱلذِّكۡرَىٰٓ

или опомене, па да му опомена користи

Ayah 4

أَمَّا مَنِ ٱسۡتَغۡنَىٰ

А што се тиче онога који је богат

Ayah 5

فَأَنتَ لَهُۥ تَصَدَّىٰ

ти се њему окрећеш

Ayah 6

وَمَا عَلَيۡكَ أَلَّا يَزَّكَّىٰ

а ти ниси одговоран ако се он не очисти

Ayah 7

وَأَمَّا مَن جَآءَكَ يَسۡعَىٰ

А што се тиче онога који ти је дошао журећи

Ayah 8

وَهُوَ يَخۡشَىٰ

и боји се

Ayah 9

فَأَنتَ عَنۡهُ تَلَهَّىٰ

ти њега занемарујеш

Ayah 10

كَلَّآ إِنَّهَا تَذۡكِرَةࣱ‏

Не чини тако! Заиста је ово опомена

Ayah 11

فَمَن شَآءَ ذَكَرَهُۥ

па ко хоће, имаће Га на уму

Ayah 12

فِي صُحُفࣲ مُّكَرَّمَةࣲ‏

на листовима је цењеним

Ayah 13

مَّرۡفُوعَةࣲ مُّطَهَّرَةِۭ

узвишеним, чистим

Ayah 14

بِأَيۡدِي سَفَرَةࣲ‏

у рукама изасланика

Ayah 15

كِرَامِۭ بَرَرَةࣲ‏

часних, честитих

Ayah 16

قُتِلَ ٱلۡإِنسَٰنُ مَآ أَكۡفَرَهُۥ

Проклет нека је човек! Колико је само његово порицање

Ayah 17

مِنۡ أَيِّ شَيۡءٍ خَلَقَهُۥ

Од чега га Он ствара

Ayah 18

مِن نُّطۡفَةٍ خَلَقَهُۥ فَقَدَّرَهُۥ

Од капи семена га ствара, па му одређује

Ayah 19

ثُمَّ ٱلسَّبِيلَ يَسَّرَهُۥ

И Прави пут му доступним учинио

Ayah 20

ثُمَّ أَمَاتَهُۥ فَأَقۡبَرَهُۥ

затим му живот одузме и учини да буде сахрањен

Ayah 21

ثُمَّ إِذَا شَآءَ أَنشَرَهُۥ

и после ће, када Он буде хтео, да га оживи

Ayah 22

كَلَّا لَمَّا يَقۡضِ مَآ أَمَرَهُۥ

Не, још није извршио оно што је Он наредио

Ayah 23

فَلۡيَنظُرِ ٱلۡإِنسَٰنُ إِلَىٰ طَعَامِهِۦٓ

Нека човек погледа у своју храну

Ayah 24

أَنَّا صَبَبۡنَا ٱلۡمَآءَ صَبࣰّ ا

Ми обилну кишу проливамо

Ayah 25

ثُمَّ شَقَقۡنَا ٱلۡأَرۡضَ شَقࣰّ ا

затим земљу пукотинама цепамо

Ayah 26

فَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا حَبࣰّ ا

и чинимо да из ње израста жито

Ayah 27

وَعِنَبࣰ ا وَقَضۡبࣰ ا

и грожђе и поврће

Ayah 28

وَزَيۡتُونࣰ ا وَنَخۡلࣰ ا

и маслине и палме

Ayah 29

وَحَدَآئِقَ غُلۡبࣰ ا

и густе баште

Ayah 30

وَفَٰكِهَةࣰ وَأَبࣰّ ا

и воће и траве

Ayah 31

مَّتَٰعࣰ ا لَّكُمۡ وَلِأَنۡعَٰمِكُمۡ

на коришћење вама и вашој стоци

Ayah 32

فَإِذَا جَآءَتِ ٱلصَّآخَّةُ

А кад дође снажан глас

Ayah 33

يَوۡمَ يَفِرُّ ٱلۡمَرۡءُ مِنۡ أَخِيهِ

на Дан када ће човек од свога брата да побегне

Ayah 34

وَأُمِّهِۦ وَأَبِيهِ

и од своје мајке, и од свога оца

Ayah 35

وَصَٰحِبَتِهِۦ وَبَنِيهِ

и од своје супруге и својих синова

Ayah 36

لِكُلِّ ٱمۡرِيࣲٕ مِّنۡهُمۡ يَوۡمَئِذࣲ شَأۡنࣱ يُغۡنِيهِ

тог Дана сваки човек ће само о себи бринути

Ayah 37

وُجُوهࣱ يَوۡمَئِذࣲ مُّسۡفِرَةࣱ‏

нека лица тог Дана биће блистава

Ayah 38

ضَاحِكَةࣱ مُّسۡتَبۡشِرَةࣱ‏

насмејана, радосна

Ayah 39

وَوُجُوهࣱ يَوۡمَئِذٍ عَلَيۡهَا غَبَرَةࣱ‏

а нека лица тог Дана биће прашином прекривена

Ayah 40

تَرۡهَقُهَا قَتَرَةٌ

тама ће их прекривати

Ayah 41

أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡكَفَرَةُ ٱلۡفَجَرَةُ

то ће, збиља, да буду неверници, развратници

Ayah 42