Surah Adh-Dhaariyat — The Winnowing Winds

Surah Adh-Dhaariyat (The Winnowing Winds) is chapter 51 of the Quran, with 60 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.

وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرۡوࣰ ا

Тако ми оних који уздижу прашину

Ayah 1

فَٱلۡحَٰمِلَٰتِ وِقۡرࣰ ا

и оних који носе терет

Ayah 2

فَٱلۡجَٰرِيَٰتِ يُسۡرࣰ ا

и оних којих лако плове

Ayah 3

فَٱلۡمُقَسِّمَٰتِ أَمۡرًا

и оних који спроводе наредбе

Ayah 4

إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقࣱ‏

истина је, заиста, оно чиме вам се прети

Ayah 5

وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعࣱ‏

Полагање рачуна сигурно ће да се деси

Ayah 6

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Тако Ми неба пуног звезданих путева

Ayah 7

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلࣲ مُّخۡتَلِفࣲ‏

ви говорите противречно

Ayah 8

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

од Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити

Ayah 9

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Нека проклети буду лажови

Ayah 10

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةࣲ سَاهُونَ

који су, утонули у неверовање, равнодушни

Ayah 11

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Они питају: „Када ће Судњи дан!?“

Ayah 12

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Биће оног дана када у Ватри буду пржени

Ayah 13

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

“Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!”

Ayah 14

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ

А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима

Ayah 15

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили

Ayah 16

كَانُواْ قَلِيلࣰ ا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

ноћу само мало спавали

Ayah 17

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

и у праскозорје молили опрост од греха

Ayah 18

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقࣱّ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен а не проси

Ayah 19

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتࣱ لِّلۡمُوقِنِينَ

На Земљи су знаци за оне који чврсто верују

Ayah 20

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

а и у вама самима - зар не видите

Ayah 21

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава

Ayah 22

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقࣱّ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите

Ayah 23

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима

Ayah 24

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمࣰ اۖ قَالَ سَلَٰمࣱ قَوۡمࣱ مُّنكَرُونَ

Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“

Ayah 25

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلࣲ سَمِينࣲ‏

И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле

Ayah 26

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита

Ayah 27

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةࣰۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمࣲ‏

и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде

Ayah 28

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةࣲ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمࣱ‏

И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”

Ayah 29

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

“Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“

Ayah 30

۞قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

„А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам

Ayah 31

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمࣲ مُّجۡرِمِينَ

„Послати смо грешном народу“, рекоше

Ayah 32

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةࣰ مِّن طِينࣲ‏

„да сручимо на њих грумење од глине

Ayah 33

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“

Ayah 34

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Ми из њега изведосмо вернике

Ayah 35

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتࣲ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу

Ayah 36

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةࣰ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак

Ayah 37

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنࣲ مُّبِينࣲ‏

И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом

Ayah 38

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونࣱ‏

а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“

Ayah 39

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمࣱ‏

И Ми дохватисмо и њега и његове војске, па их бацисмо у море, јер је био заслужио казну

Ayah 40

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра

Ayah 41

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж

Ayah 42

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينࣲ‏

И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“

Ayah 43

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

Они се оглушише о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи

Ayah 44

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامࣲ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне

Ayah 45

وَقَوۡمَ نُوحࣲ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمࣰ ا فَٰسِقِينَ

И уништили смо пре Нојев народ: то, заиста, беше грешни народ

Ayah 46

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدࣲ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Ми смо небо снагом саздали, и Ми смо, уистину, проширитељи

Ayah 47

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

И Земљу смо прострли - тако смо дивни Ми Који смо је прострли

Ayah 48

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

И од свега стварамо по пар да бисте се ви размислили

Ayah 49

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ‏

„Зато пожурите Аллаху, ја сам вам Његов јасни опомињач

Ayah 50

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ‏

И поред Аллаха не узимајте другога бога! Ја сам вам Његов јасни опомињач

Ayah 51

كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُواْ سَاحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٌ

И тако је било: ни онима пре ових није дошао ниједан посланик, а да нису рекли: „Чаробњак је!“ Или: „Луд је!“

Ayah 52

أَتَوَاصَوۡاْ بِهِۦۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمࣱ طَاغُونَ

Јесу ли то они једни другима опоручили? Нису, него су они људи који су били превршили сваку меру у злу

Ayah 53

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومࣲ‏

Па, ти се окрени од њих, нећеш да будеш прекорен

Ayah 54

وَذَكِّرۡ فَإِنَّ ٱلذِّكۡرَىٰ تَنفَعُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И опомињи! Заиста, опомена верницима користи

Ayah 55

وَمَا خَلَقۡتُ ٱلۡجِنَّ وَٱلۡإِنسَ إِلَّا لِيَعۡبُدُونِ

Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају

Ayah 56

مَآ أُرِيدُ مِنۡهُم مِّن رِّزۡقࣲ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطۡعِمُونِ

Ја не тражим од њих опскрбу нити желим да ме хране

Ayah 57

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلۡقُوَّةِ ٱلۡمَتِينُ

Опскрбитељ је једино Аллах, Снажни и Силни

Ayah 58

فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذَنُوبࣰ ا مِّثۡلَ ذَنُوبِ أَصۡحَٰبِهِمۡ فَلَا يَسۡتَعۡجِلُونِ

А оне који су чинили неправду стићи ће казна као што је стигла и оне који су били као они, и нека Ме не пожурују

Ayah 59

فَوَيۡلࣱ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن يَوۡمِهِمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

а, тешко неверницима на Дан којим им се прети

Ayah 60