Surah Adh-Dhaariyat — The Winnowing Winds
Surah Adh-Dhaariyat (The Winnowing Winds) is chapter 51 of the Quran, with 60 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.
وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرۡوࣰ ا
Тако ми оних који уздижу прашину
Ayah 1فَٱلۡحَٰمِلَٰتِ وِقۡرࣰ ا
и оних који носе терет
Ayah 2فَٱلۡجَٰرِيَٰتِ يُسۡرࣰ ا
и оних којих лако плове
Ayah 3فَٱلۡمُقَسِّمَٰتِ أَمۡرًا
и оних који спроводе наредбе
Ayah 4إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقࣱ
истина је, заиста, оно чиме вам се прети
Ayah 5وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعࣱ
Полагање рачуна сигурно ће да се деси
Ayah 6وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ
Тако Ми неба пуног звезданих путева
Ayah 7إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلࣲ مُّخۡتَلِفࣲ
ви говорите противречно
Ayah 8يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ
од Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити
Ayah 9قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ
Нека проклети буду лажови
Ayah 10ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةࣲ سَاهُونَ
који су, утонули у неверовање, равнодушни
Ayah 11يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ
Они питају: „Када ће Судњи дан!?“
Ayah 12يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ
Биће оног дана када у Ватри буду пржени
Ayah 13ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ
“Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!”
Ayah 14إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ
А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима
Ayah 15ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ
Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили
Ayah 16كَانُواْ قَلِيلࣰ ا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ
ноћу само мало спавали
Ayah 17وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ
и у праскозорје молили опрост од греха
Ayah 18وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقࣱّ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ
а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен а не проси
Ayah 19وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتࣱ لِّلۡمُوقِنِينَ
На Земљи су знаци за оне који чврсто верују
Ayah 20وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ
а и у вама самима - зар не видите
Ayah 21وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ
А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава
Ayah 22فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقࣱّ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ
и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите
Ayah 23هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ
Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима
Ayah 24إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمࣰ اۖ قَالَ سَلَٰمࣱ قَوۡمࣱ مُّنكَرُونَ
Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“
Ayah 25فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلࣲ سَمِينࣲ
И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле
Ayah 26فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ
И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита
Ayah 27فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةࣰۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمࣲ
и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде
Ayah 28فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةࣲ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمࣱ
И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”
Ayah 29قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ
“Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“
Ayah 30۞قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ
„А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам
Ayah 31قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمࣲ مُّجۡرِمِينَ
„Послати смо грешном народу“, рекоше
Ayah 32لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةࣰ مِّن طِينࣲ
„да сручимо на њих грумење од глине
Ayah 33مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ
обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“
Ayah 34فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
Ми из њега изведосмо вернике
Ayah 35فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتࣲ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ
а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу
Ayah 36وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةࣰ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ
и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак
Ayah 37وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنࣲ مُّبِينࣲ
И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом
Ayah 38فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونࣱ
а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“
Ayah 39فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمࣱ
И Ми дохватисмо и њега и његове војске, па их бацисмо у море, јер је био заслужио казну
Ayah 40وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ
И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра
Ayah 41مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ
Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж
Ayah 42وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينࣲ
И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“
Ayah 43فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ
Они се оглушише о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи
Ayah 44فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامࣲ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ
и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне
Ayah 45وَقَوۡمَ نُوحࣲ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمࣰ ا فَٰسِقِينَ
И уништили смо пре Нојев народ: то, заиста, беше грешни народ
Ayah 46وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدࣲ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ
Ми смо небо снагом саздали, и Ми смо, уистину, проширитељи
Ayah 47وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ
И Земљу смо прострли - тако смо дивни Ми Који смо је прострли
Ayah 48وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ
И од свега стварамо по пар да бисте се ви размислили
Ayah 49فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ
„Зато пожурите Аллаху, ја сам вам Његов јасни опомињач
Ayah 50وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرࣱ مُّبِينࣱ
И поред Аллаха не узимајте другога бога! Ја сам вам Његов јасни опомињач
Ayah 51كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُواْ سَاحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٌ
И тако је било: ни онима пре ових није дошао ниједан посланик, а да нису рекли: „Чаробњак је!“ Или: „Луд је!“
Ayah 52أَتَوَاصَوۡاْ بِهِۦۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمࣱ طَاغُونَ
Јесу ли то они једни другима опоручили? Нису, него су они људи који су били превршили сваку меру у злу
Ayah 53فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومࣲ
Па, ти се окрени од њих, нећеш да будеш прекорен
Ayah 54وَذَكِّرۡ فَإِنَّ ٱلذِّكۡرَىٰ تَنفَعُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
И опомињи! Заиста, опомена верницима користи
Ayah 55وَمَا خَلَقۡتُ ٱلۡجِنَّ وَٱلۡإِنسَ إِلَّا لِيَعۡبُدُونِ
Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају
Ayah 56مَآ أُرِيدُ مِنۡهُم مِّن رِّزۡقࣲ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطۡعِمُونِ
Ја не тражим од њих опскрбу нити желим да ме хране
Ayah 57إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلۡقُوَّةِ ٱلۡمَتِينُ
Опскрбитељ је једино Аллах, Снажни и Силни
Ayah 58فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذَنُوبࣰ ا مِّثۡلَ ذَنُوبِ أَصۡحَٰبِهِمۡ فَلَا يَسۡتَعۡجِلُونِ
А оне који су чинили неправду стићи ће казна као што је стигла и оне који су били као они, и нека Ме не пожурују
Ayah 59فَوَيۡلࣱ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن يَوۡمِهِمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ
а, тешко неверницима на Дан којим им се прети
Ayah 60