Surah Al-Hijr — The Rock

Surah Al-Hijr (The Rock) is chapter 15 of the Quran, with 99 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.

الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانࣲ مُّبِينࣲ‏

Елиф-лам-ра. Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана

Ayah 1

رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ

Неверници ће често да жале што нису били муслимани

Ayah 2

ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они

Ayah 3

وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابࣱ مَّعۡلُومࣱ‏

А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок

Ayah 4

مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ

Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време

Ayah 5

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونࣱ‏

Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд

Ayah 6

لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”

Ayah 7

مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذࣰ ا مُّنظَرِينَ

Ми анђеле шаљемо само са Истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају

Ayah 8

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да надзиремо

Ayah 9

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ

И пре тебе смо слали посланике претходним народима

Ayah 10

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали

Ayah 11

كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника

Ayah 12

لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим

Ayah 13

وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابࣰ ا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ

Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали

Ayah 14

لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمࣱ مَّسۡحُورُونَ

опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“

Ayah 15

وَلَقَدۡ جَعَلۡنَا فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجࣰ ا وَزَيَّنَّٰهَا لِلنَّٰظِرِينَ

Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили…

Ayah 16

وَحَفِظۡنَٰهَا مِن كُلِّ شَيۡطَٰنࣲ رَّجِيمٍ

И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола

Ayah 17

إِلَّا مَنِ ٱسۡتَرَقَ ٱلسَّمۡعَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابࣱ مُّبِينࣱ‏

А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен

Ayah 18

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيۡءࣲ مَّوۡزُونࣲ‏

А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером

Ayah 19

وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَ وَمَن لَّسۡتُمۡ لَهُۥ بِرَٰزِقِينَ

И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните

Ayah 20

وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَآئِنُهُۥ وَمَا نُنَزِّلُهُۥٓ إِلَّا بِقَدَرࣲ مَّعۡلُومࣲ‏

И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери

Ayah 21

وَأَرۡسَلۡنَا ٱلرِّيَٰحَ لَوَٰقِحَ فَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءࣰ فَأَسۡقَيۡنَٰكُمُوهُ وَمَآ أَنتُمۡ لَهُۥ بِخَٰزِنِينَ

Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите

Ayah 22

وَإِنَّا لَنَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَنَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثُونَ

И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити

Ayah 23

وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَقۡدِمِينَ مِنكُمۡ وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَـٔۡخِرِينَ

и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу

Ayah 24

وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحۡشُرُهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمࣱ‏

А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући

Ayah 25

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ‏

Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата

Ayah 26

وَٱلۡجَآنَّ خَلَقۡنَٰهُ مِن قَبۡلُ مِن نَّارِ ٱلسَّمُومِ

А још пре смо створили џинне од ужарене ватре

Ayah 27

وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرࣰ ا مِّن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ‏

И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата

Ayah 28

فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ

И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“

Ayah 29

فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ

Па су се сви анђели скупа поклонили

Ayah 30

إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰٓ أَن يَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

осим Сотоне; он је одбио да се поклони

Ayah 31

قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ

„О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“

Ayah 32

قَالَ لَمۡ أَكُن لِّأَسۡجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقۡتَهُۥ مِن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ‏

“Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.”

Ayah 33

قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمࣱ‏

„Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет

Ayah 34

وَإِنَّ عَلَيۡكَ ٱللَّعۡنَةَ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ

И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“

Ayah 35

قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

„Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“

Ayah 36

قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

„Даје ти се време“, рече Он

Ayah 37

إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ

„до Дана већ одређеног.“

Ayah 38

قَالَ رَبِّ بِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем

Ayah 39

إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

осим Твојих искрених верника међу њима.“

Ayah 40

قَالَ هَٰذَا صِرَٰطٌ عَلَيَّ مُسۡتَقِيمٌ

„Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах

Ayah 41

إِنَّ عِبَادِي لَيۡسَ لَكَ عَلَيۡهِمۡ سُلۡطَٰنٌ إِلَّا مَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ

„Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих

Ayah 42

وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوۡعِدُهُمۡ أَجۡمَعِينَ

за све њих Пакао ће да буде одредиште

Ayah 43

لَهَا سَبۡعَةُ أَبۡوَٰبࣲ لِّكُلِّ بَابࣲ مِّنۡهُمۡ جُزۡءࣱ مَّقۡسُومٌ

он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“

Ayah 44

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ

Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити…

Ayah 45

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٍ ءَامِنِينَ

„Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“

Ayah 46

وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلٍّ إِخۡوَٰنًا عَلَىٰ سُرُرࣲ مُّتَقَٰبِلِينَ

Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других

Ayah 47

لَا يَمَسُّهُمۡ فِيهَا نَصَبࣱ وَمَا هُم مِّنۡهَا بِمُخۡرَجِينَ

Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени

Ayah 48

۞نَبِّئۡ عِبَادِيٓ أَنِّيٓ أَنَا ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ

Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви

Ayah 49

وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ ٱلۡعَذَابُ ٱلۡأَلِيمُ

али да је и Моја казна, заиста, болна казна

Ayah 50

وَنَبِّئۡهُمۡ عَن ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ

И обавести их о Аврамовим гостима

Ayah 51

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمࣰ ا قَالَ إِنَّا مِنكُمۡ وَجِلُونَ

када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!”

Ayah 52

قَالُواْ لَا تَوۡجَلۡ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَٰمٍ عَلِيمࣲ‏

“Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.”

Ayah 53

قَالَ أَبَشَّرۡتُمُونِي عَلَىٰٓ أَن مَّسَّنِيَ ٱلۡكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ

„Доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“

Ayah 54

قَالُواْ بَشَّرۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡقَٰنِطِينَ

„Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“

Ayah 55

قَالَ وَمَن يَقۡنَطُ مِن رَّحۡمَةِ رَبِّهِۦٓ إِلَّا ٱلضَّآلُّونَ

„А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он

Ayah 56

قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“

Ayah 57

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمࣲ مُّجۡرِمِينَ

„Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу

Ayah 58

إِلَّآ ءَالَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمۡ أَجۡمَعِينَ

изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо

Ayah 59

إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ قَدَّرۡنَآ إِنَّهَا لَمِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“

Ayah 60

فَلَمَّا جَآءَ ءَالَ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

И кад изасланици дођоше до Лотове породице

Ayah 61

قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمࣱ مُّنكَرُونَ

он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“

Ayah 62

قَالُواْ بَلۡ جِئۡنَٰكَ بِمَا كَانُواْ فِيهِ يَمۡتَرُونَ

„Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају

Ayah 63

وَأَتَيۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ

доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо

Ayah 64

فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعࣲ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَٱتَّبِعۡ أَدۡبَٰرَهُمۡ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدࣱ وَٱمۡضُواْ حَيۡثُ تُؤۡمَرُونَ

Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“

Ayah 65

وَقَضَيۡنَآ إِلَيۡهِ ذَٰلِكَ ٱلۡأَمۡرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰٓؤُلَآءِ مَقۡطُوعࣱ مُّصۡبِحِينَ

И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени

Ayah 66

وَجَآءَ أَهۡلُ ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡتَبۡشِرُونَ

И дођоше становници града, весели

Ayah 67

قَالَ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ ضَيۡفِي فَلَا تَفۡضَحُونِ

„Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите

Ayah 68

وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ

и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“

Ayah 69

قَالُوٓاْ أَوَلَمۡ نَنۡهَكَ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“

Ayah 70

قَالَ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِيٓ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ

Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“

Ayah 71

لَعَمۡرُكَ إِنَّهُمۡ لَفِي سَكۡرَتِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали

Ayah 72

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُشۡرِقِينَ

И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило

Ayah 73

فَجَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةࣰ مِّن سِجِّيلٍ

и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине

Ayah 74

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتࣲ لِّلۡمُتَوَسِّمِينَ

У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају

Ayah 75

وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلࣲ مُّقِيمٍ

а насеље Содома је поред постојећег пута

Ayah 76

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ

У томе су, заиста, знаци за оне који верују

Ayah 77

وَإِن كَانَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ لَظَٰلِمِينَ

А и становници Ејке били су неверници…

Ayah 78

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامࣲ مُّبِينࣲ‏

па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог

Ayah 79

وَلَقَدۡ كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡحِجۡرِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И становници Хиџра су посланике сматрали лажним

Ayah 80

وَءَاتَيۡنَٰهُمۡ ءَايَٰتِنَا فَكَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ

а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали

Ayah 81

وَكَانُواْ يَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتًا ءَامِنِينَ

Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни

Ayah 82

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُصۡبِحِينَ

па и њих у свитање задеси страшан глас

Ayah 83

فَمَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

и није им ни од какве користи било оно што су стицали

Ayah 84

وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلسَّاعَةَ لَأٓتِيَةࣱۖ فَٱصۡفَحِ ٱلصَّفۡحَ ٱلۡجَمِيلَ

Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са Истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости

Ayah 85

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ

твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући

Ayah 86

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ سَبۡعࣰ ا مِّنَ ٱلۡمَثَانِي وَٱلۡقُرۡءَانَ ٱلۡعَظِيمَ

Ми смо ти дали седам одломака, који се понављају, а и величанствени Кур'ан

Ayah 87

لَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجࣰ ا مِّنۡهُمۡ وَلَا تَحۡزَنۡ عَلَيۡهِمۡ وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ

Ayah 88

وَقُلۡ إِنِّيٓ أَنَا ٱلنَّذِيرُ ٱلۡمُبِينُ

и реци: „Ја само јавно опомињем.“

Ayah 89

كَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَى ٱلۡمُقۡتَسِمِينَ

Као што смо следбенике Књиге опоменули…

Ayah 90

ٱلَّذِينَ جَعَلُواْ ٱلۡقُرۡءَانَ عِضِينَ

Оне који Кур'ан поделише на делове

Ayah 91

فَوَرَبِّكَ لَنَسۡـَٔلَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ

И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност

Ayah 92

عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

за оно што су радили

Ayah 93

فَٱصۡدَعۡ بِمَا تُؤۡمَرُ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и вишебожаца се клони

Ayah 94

إِنَّا كَفَيۡنَٰكَ ٱلۡمُسۡتَهۡزِءِينَ

Ми те чувамо од оних који ти се ругају

Ayah 95

ٱلَّذِينَ يَجۡعَلُونَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они

Ayah 96

وَلَقَدۡ نَعۡلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدۡرُكَ بِمَا يَقُولُونَ

Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре

Ayah 97

فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ

зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају

Ayah 98

وَٱعۡبُدۡ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأۡتِيَكَ ٱلۡيَقِينُ

и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође

Ayah 99