Surah Al-Hijr — The Rock
Surah Al-Hijr (The Rock) is chapter 15 of the Quran, with 99 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.
الٓرۚ تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ وَقُرۡءَانࣲ مُّبِينࣲ
Елиф-лам-ра. Ово су речи Књиге, јасног Кур'ана
Ayah 1رُّبَمَا يَوَدُّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ كَانُواْ مُسۡلِمِينَ
Неверници ће често да жале што нису били муслимани
Ayah 2ذَرۡهُمۡ يَأۡكُلُواْ وَيَتَمَتَّعُواْ وَيُلۡهِهِمُ ٱلۡأَمَلُۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ
Пусти их нека једу и наслађују се, и нека их заварава нада - знаће они
Ayah 3وَمَآ أَهۡلَكۡنَا مِن قَرۡيَةٍ إِلَّا وَلَهَا كِتَابࣱ مَّعۡلُومࣱ
А ниједно насеље нисмо уништили а да му није прописан одређени рок
Ayah 4مَّا تَسۡبِقُ مِنۡ أُمَّةٍ أَجَلَهَا وَمَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ
Ниједан народ не може ни да убрза ни да успори одређено му време
Ayah 5وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِي نُزِّلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ إِنَّكَ لَمَجۡنُونࣱ
Они говоре: „Хеј ти коме се Кур'ан објављује, ти си уистину луд
Ayah 6لَّوۡمَا تَأۡتِينَا بِٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
Зашто нам анђеле не доведеш, ако је истина то што говориш!”
Ayah 7مَا نُنَزِّلُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَمَا كَانُوٓاْ إِذࣰ ا مُّنظَرِينَ
Ми анђеле шаљемо само са Истином, а када би их послали, тада се њима не би дало времена да чекају
Ayah 8إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ
Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да надзиремо
Ayah 9وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي شِيَعِ ٱلۡأَوَّلِينَ
И пре тебе смо слали посланике претходним народима
Ayah 10وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ
И ниједан им посланик није дошао а да му се нису изругивали
Ayah 11كَذَٰلِكَ نَسۡلُكُهُۥ فِي قُلُوبِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ
Ето, тако дајемо да то уђе у срца неверника
Ayah 12لَا يُؤۡمِنُونَ بِهِۦ وَقَدۡ خَلَتۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ
Они у Кур’ан неће да поверују, а зна се шта је било с народима давнашњим
Ayah 13وَلَوۡ فَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَابࣰ ا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَظَلُّواْ فِيهِ يَعۡرُجُونَ
Кад бисмо им отворили капију на небу и кад би се они кроз њу успињали
Ayah 14لَقَالُوٓاْ إِنَّمَا سُكِّرَتۡ أَبۡصَٰرُنَا بَلۡ نَحۡنُ قَوۡمࣱ مَّسۡحُورُونَ
опет би они, сигурно, казали: „Наше очи су опијене, штавише, ми смо људи опчињени.“
Ayah 15وَلَقَدۡ جَعَلۡنَا فِي ٱلسَّمَآءِ بُرُوجࣰ ا وَزَيَّنَّٰهَا لِلنَّٰظِرِينَ
Ми смо на небу сазвежђа створили и за оне који их посматрају украсили…
Ayah 16وَحَفِظۡنَٰهَا مِن كُلِّ شَيۡطَٰنࣲ رَّجِيمٍ
И заштитили смо га од сваког проклетог ђавола
Ayah 17إِلَّا مَنِ ٱسۡتَرَقَ ٱلسَّمۡعَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابࣱ مُّبِينࣱ
А онога који крадом прислушкује стиже видљиви пламен
Ayah 18وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ شَيۡءࣲ مَّوۡزُونࣲ
А Земљу смо прострли и по њој смо поставили непомичне планине и учинили смо да на њој све расте са мером
Ayah 19وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَ وَمَن لَّسۡتُمۡ لَهُۥ بِرَٰزِقِينَ
И ту смо вам дали све што је за живот потребно, а и онима које ви не храните
Ayah 20وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا عِندَنَا خَزَآئِنُهُۥ وَمَا نُنَزِّلُهُۥٓ إِلَّا بِقَدَرࣲ مَّعۡلُومࣲ
И не постоји ништа чије ризнице не поседујемо, а од тога Ми дајемо само по одређеној мери
Ayah 21وَأَرۡسَلۡنَا ٱلرِّيَٰحَ لَوَٰقِحَ فَأَنزَلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءࣰ فَأَسۡقَيۡنَٰكُمُوهُ وَمَآ أَنتُمۡ لَهُۥ بِخَٰزِنِينَ
Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо воду па вас њоме напајамо - ви нисте у стању да је задржите
Ayah 22وَإِنَّا لَنَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَنَحۡنُ ٱلۡوَٰرِثُونَ
И само Ми дајемо живот и смрт, и Ми ћемо све наследити
Ayah 23وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَقۡدِمِينَ مِنكُمۡ وَلَقَدۡ عَلِمۡنَا ٱلۡمُسۡتَـٔۡخِرِينَ
и само Ми знамо оне који су вам претходили, и само Ми знамо оне који ће после да дођу
Ayah 24وَإِنَّ رَبَّكَ هُوَ يَحۡشُرُهُمۡۚ إِنَّهُۥ حَكِيمٌ عَلِيمࣱ
А Он, твој Господар, заиста ће да их сабере. Он је Мудри и Свезнајући
Ayah 25وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ
Ми смо створили Адама од суве глине; од глатког блата
Ayah 26وَٱلۡجَآنَّ خَلَقۡنَٰهُ مِن قَبۡلُ مِن نَّارِ ٱلسَّمُومِ
А још пре смо створили џинне од ужарене ватре
Ayah 27وَإِذۡ قَالَ رَبُّكَ لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنِّي خَٰلِقُۢ بَشَرࣰ ا مِّن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ
И кад твој Господар рече анђелима: „Ја ћу да створим човека од суве глине, од глатког блата
Ayah 28فَإِذَا سَوَّيۡتُهُۥ وَنَفَخۡتُ فِيهِ مِن رُّوحِي فَقَعُواْ لَهُۥ سَٰجِدِينَ
И кад му дам лик и у њега удахнем душу, ви му се поклоните.“
Ayah 29فَسَجَدَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ كُلُّهُمۡ أَجۡمَعُونَ
Па су се сви анђели скупа поклонили
Ayah 30إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰٓ أَن يَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ
осим Сотоне; он је одбио да се поклони
Ayah 31قَالَ يَٰٓإِبۡلِيسُ مَا لَكَ أَلَّا تَكُونَ مَعَ ٱلسَّٰجِدِينَ
„О Сотоно“, упита Он, „зашто се ниси поклонио са онима који су се поклонили?“
Ayah 32قَالَ لَمۡ أَكُن لِّأَسۡجُدَ لِبَشَرٍ خَلَقۡتَهُۥ مِن صَلۡصَٰلࣲ مِّنۡ حَمَإࣲ مَّسۡنُونࣲ
“Не приличи ми”, рече, “да се поклоним човеку кога си створио од иловаче, од блата устајалог.”
Ayah 33قَالَ فَٱخۡرُجۡ مِنۡهَا فَإِنَّكَ رَجِيمࣱ
„Онда излази из Раја“, нареди Аллах, „заиста си проклет
Ayah 34وَإِنَّ عَلَيۡكَ ٱللَّعۡنَةَ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلدِّينِ
И нека се проклетство задржи на теби до Дана судњег!“
Ayah 35قَالَ رَبِّ فَأَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ
„Господару мој“, рече он, „дај ми времена до Дана кад ће они да буду оживљени!“
Ayah 36قَالَ فَإِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ
„Даје ти се време“, рече Он
Ayah 37إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡوَقۡتِ ٱلۡمَعۡلُومِ
„до Дана већ одређеног.“
Ayah 38قَالَ رَبِّ بِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأُزَيِّنَنَّ لَهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَأُغۡوِيَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ
„Господару мој“, рече, „зато што си ме довео у заблуду, ја ћу њима на Земљи пороке да прикажем лепим и све ћу да их заведем
Ayah 39إِلَّا عِبَادَكَ مِنۡهُمُ ٱلۡمُخۡلَصِينَ
осим Твојих искрених верника међу њима.“
Ayah 40قَالَ هَٰذَا صِرَٰطٌ عَلَيَّ مُسۡتَقِيمٌ
„Ове ћу се истине Ја држати”, рече Аллах
Ayah 41إِنَّ عِبَادِي لَيۡسَ لَكَ عَلَيۡهِمۡ سُلۡطَٰنٌ إِلَّا مَنِ ٱتَّبَعَكَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ
„Ти нећеш да имаш никакве власти над Мојим верницима, осим над онима који те буду следили, од оних залуталих
Ayah 42وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمَوۡعِدُهُمۡ أَجۡمَعِينَ
за све њих Пакао ће да буде одредиште
Ayah 43لَهَا سَبۡعَةُ أَبۡوَٰبࣲ لِّكُلِّ بَابࣲ مِّنۡهُمۡ جُزۡءࣱ مَّقۡسُومٌ
он седам капија има и кроз сваку ће да прође одређен број њих.“
Ayah 44إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتࣲ وَعُيُونٍ
Они који су се Аллаха бојали и оног што им је забрањено клонили, они ће у Рајским баштама поред извора бити…
Ayah 45ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمٍ ءَامِنِينَ
„Уђите у њих сигурни, страха ослобођени!“
Ayah 46وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلٍّ إِخۡوَٰنًا عَلَىٰ سُرُرࣲ مُّتَقَٰبِلِينَ
Ми ћемо да истиснемо злобу из њихових груди; као браћа ће да буду, они ће на диванима да седе једни наспрам других
Ayah 47لَا يَمَسُّهُمۡ فِيهَا نَصَبࣱ وَمَا هُم مِّنۡهَا بِمُخۡرَجِينَ
Ту их умор неће дотицати, они одатле никада неће да буду изведени
Ayah 48۞نَبِّئۡ عِبَادِيٓ أَنِّيٓ أَنَا ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ
Кажи Мојим створењима да сам Ја, заиста, Онај Који опрашта грехе, Милостиви
Ayah 49وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ ٱلۡعَذَابُ ٱلۡأَلِيمُ
али да је и Моја казна, заиста, болна казна
Ayah 50وَنَبِّئۡهُمۡ عَن ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ
И обавести их о Аврамовим гостима
Ayah 51إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمࣰ ا قَالَ إِنَّا مِنكُمۡ وَجِلُونَ
када су дошли код њега и казали: „Мир Божји!“ Он рече: „Ми смо се вас уплашили!”
Ayah 52قَالُواْ لَا تَوۡجَلۡ إِنَّا نُبَشِّرُكَ بِغُلَٰمٍ عَلِيمࣲ
“Не плаши се!” Рекоше, “доносимо ти радосну вест, ученог ћеш сина имати.”
Ayah 53قَالَ أَبَشَّرۡتُمُونِي عَلَىٰٓ أَن مَّسَّنِيَ ٱلۡكِبَرُ فَبِمَ تُبَشِّرُونَ
„Доносите радосну вест сада кад ме је старост опхрвала?“ Рече он, „чиме ћете да ме обрадујете?“
Ayah 54قَالُواْ بَشَّرۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ فَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡقَٰنِطِينَ
„Доносимо ти радосну вест која ће заиста да се обистини“, казаше они, „зато не буди од оних који губе наду!“
Ayah 55قَالَ وَمَن يَقۡنَطُ مِن رَّحۡمَةِ رَبِّهِۦٓ إِلَّا ٱلضَّآلُّونَ
„А ко губи наду у милост свога Господара осим заблудели?!“ Рече он
Ayah 56قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ
И упита: „А који је тачно разлог вашег доласка, о изасланици?“
Ayah 57قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمࣲ مُّجۡرِمِينَ
„Ми смо“, казаше, „заиста, послати народу који је огрезао у злу
Ayah 58إِلَّآ ءَالَ لُوطٍ إِنَّا لَمُنَجُّوهُمۡ أَجۡمَعِينَ
изузев Лотове породице, њих ћемо, заиста, све да спасимо
Ayah 59إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ قَدَّرۡنَآ إِنَّهَا لَمِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ
осим његове жене, она ће, одредили смо, да буде од оних који ће да остану и искусе казну.“
Ayah 60فَلَمَّا جَآءَ ءَالَ لُوطٍ ٱلۡمُرۡسَلُونَ
И кад изасланици дођоше до Лотове породице
Ayah 61قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمࣱ مُّنكَرُونَ
он рече: „Ви сте, заиста, непознати људи!“
Ayah 62قَالُواْ بَلۡ جِئۡنَٰكَ بِمَا كَانُواْ فِيهِ يَمۡتَرُونَ
„Не“, казаше они. „Доносимо ти оно у шта ови стално сумњају
Ayah 63وَأَتَيۡنَٰكَ بِٱلۡحَقِّ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ
доносимо ти оно што ће да се догоди сигурно, а ми, заиста, истину говоримо
Ayah 64فَأَسۡرِ بِأَهۡلِكَ بِقِطۡعࣲ مِّنَ ٱلَّيۡلِ وَٱتَّبِعۡ أَدۡبَٰرَهُمۡ وَلَا يَلۡتَفِتۡ مِنكُمۡ أَحَدࣱ وَٱمۡضُواْ حَيۡثُ تُؤۡمَرُونَ
Изведи породицу своју у глуво доба ноћи, а ти буди на њиховом зачељу, и нека се нико од вас не осврће, и идите тамо где вам се наређује!“
Ayah 65وَقَضَيۡنَآ إِلَيۡهِ ذَٰلِكَ ٱلۡأَمۡرَ أَنَّ دَابِرَ هَٰٓؤُلَآءِ مَقۡطُوعࣱ مُّصۡبِحِينَ
И Ми смо му објавили оно што ће да се догоди: да ће они, сви до последњег, у свитање да буду уништени
Ayah 66وَجَآءَ أَهۡلُ ٱلۡمَدِينَةِ يَسۡتَبۡشِرُونَ
И дођоше становници града, весели
Ayah 67قَالَ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ ضَيۡفِي فَلَا تَفۡضَحُونِ
„Заиста су ово моји гости“, рече, „па ме не срамотите
Ayah 68وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَلَا تُخۡزُونِ
и бојте се Аллаха, и не понижавајте ме!“
Ayah 69قَالُوٓاْ أَوَلَمۡ نَنۡهَكَ عَنِ ٱلۡعَٰلَمِينَ
„А зар ти нисмо забранили да било кога угостиш?“
Ayah 70قَالَ هَٰٓؤُلَآءِ بَنَاتِيٓ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ
Он рече: „Ево вам за брак моје кћери, ако то хоћете да учините!“
Ayah 71لَعَمۡرُكَ إِنَّهُمۡ لَفِي سَكۡرَتِهِمۡ يَعۡمَهُونَ
А живота ми твога, они су у пијанству свом лутали
Ayah 72فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُشۡرِقِينَ
И њих је задесио страшан глас кад је Сунце излазило
Ayah 73فَجَعَلۡنَا عَٰلِيَهَا سَافِلَهَا وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةࣰ مِّن سِجِّيلٍ
и Ми смо њихова насеља изврнули, и на њих смо сручили кишу грумења од скамењене глине
Ayah 74إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتࣲ لِّلۡمُتَوَسِّمِينَ
У томе су, заиста, знаци за оне који о томе проницљиво размишљају
Ayah 75وَإِنَّهَا لَبِسَبِيلࣲ مُّقِيمٍ
а насеље Содома је поред постојећег пута
Ayah 76إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةࣰ لِّلۡمُؤۡمِنِينَ
У томе су, заиста, знаци за оне који верују
Ayah 77وَإِن كَانَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ لَظَٰلِمِينَ
А и становници Ејке били су неверници…
Ayah 78فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ وَإِنَّهُمَا لَبِإِمَامࣲ مُّبِينࣲ
па смо их казнили, и оба насеља су поред пута видљивог
Ayah 79وَلَقَدۡ كَذَّبَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡحِجۡرِ ٱلۡمُرۡسَلِينَ
И становници Хиџра су посланике сматрали лажним
Ayah 80وَءَاتَيۡنَٰهُمۡ ءَايَٰتِنَا فَكَانُواْ عَنۡهَا مُعۡرِضِينَ
а Ми смо им доказе Наше дали, али су се они од њих окретали
Ayah 81وَكَانُواْ يَنۡحِتُونَ مِنَ ٱلۡجِبَالِ بُيُوتًا ءَامِنِينَ
Они су клесали куће у брдима, верујући да су сигурни
Ayah 82فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّيۡحَةُ مُصۡبِحِينَ
па и њих у свитање задеси страшан глас
Ayah 83فَمَآ أَغۡنَىٰ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ
и није им ни од какве користи било оно што су стицали
Ayah 84وَمَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّۗ وَإِنَّ ٱلسَّاعَةَ لَأٓتِيَةࣱۖ فَٱصۡفَحِ ٱلصَّفۡحَ ٱلۡجَمِيلَ
Ми смо створили небеса и Земљу и оно између њих са Истином. Час оживљења ће да дође засигурно, зато ти великодушно опрости
Ayah 85إِنَّ رَبَّكَ هُوَ ٱلۡخَلَّٰقُ ٱلۡعَلِيمُ
твој Господар је, заиста, Створитељ свега, Свезнајући
Ayah 86وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَٰكَ سَبۡعࣰ ا مِّنَ ٱلۡمَثَانِي وَٱلۡقُرۡءَانَ ٱلۡعَظِيمَ
Ми смо ти дали седам одломака, који се понављају, а и величанствени Кур'ан
Ayah 87لَا تَمُدَّنَّ عَيۡنَيۡكَ إِلَىٰ مَا مَتَّعۡنَا بِهِۦٓ أَزۡوَٰجࣰ ا مِّنۡهُمۡ وَلَا تَحۡزَنۡ عَلَيۡهِمۡ وَٱخۡفِضۡ جَنَاحَكَ لِلۡمُؤۡمِنِينَ
Не пружај своје погледе на оно што Ми дајемо на уживање некима од њих и не буди тужан због њих, а према верницима буди благ
Ayah 88وَقُلۡ إِنِّيٓ أَنَا ٱلنَّذِيرُ ٱلۡمُبِينُ
и реци: „Ја само јавно опомињем.“
Ayah 89كَمَآ أَنزَلۡنَا عَلَى ٱلۡمُقۡتَسِمِينَ
Као што смо следбенике Књиге опоменули…
Ayah 90ٱلَّذِينَ جَعَلُواْ ٱلۡقُرۡءَانَ عِضِينَ
Оне који Кур'ан поделише на делове
Ayah 91فَوَرَبِّكَ لَنَسۡـَٔلَنَّهُمۡ أَجۡمَعِينَ
И тако Ми твога Господара, њих ћемо све да позовемо на одговорност
Ayah 92عَمَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ
за оно што су радили
Ayah 93فَٱصۡدَعۡ بِمَا تُؤۡمَرُ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡمُشۡرِكِينَ
Ти јавно исповедај оно што ти се наређује и вишебожаца се клони
Ayah 94إِنَّا كَفَيۡنَٰكَ ٱلۡمُسۡتَهۡزِءِينَ
Ми те чувамо од оних који ти се ругају
Ayah 95ٱلَّذِينَ يَجۡعَلُونَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ
који поред Аллаха обожавају другог бога; а знаће они
Ayah 96وَلَقَدۡ نَعۡلَمُ أَنَّكَ يَضِيقُ صَدۡرُكَ بِمَا يَقُولُونَ
Ми добро знамо да ти је тешко у прсима због онога што они говоре
Ayah 97فَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ وَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ
зато, величај свога Господара и хвали Га, и буди од оних који Му се клањају
Ayah 98وَٱعۡبُدۡ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأۡتِيَكَ ٱلۡيَقِينُ
и Господара свога обожавај све док ти смрт не дође
Ayah 99