Surah Qaaf — The letter Qaaf

Surah Qaaf (The letter Qaaf) is chapter 50 of the Quran, with 45 verses. This page presents the Arabic text with a Serbian translation, verse by verse.

قٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ٱلۡمَجِيدِ

Каф, тако Ми величанственог Кур'ана

Ayah 1

بَلۡ عَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرࣱ مِّنۡهُمۡ فَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا شَيۡءٌ عَجِيبٌ

они се чуде што им је дошао један од њих да их опомиње, па неверници говоре: “То је чудна ствар…

Ayah 2

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابࣰ اۖ ذَٰلِكَ رَجۡعُۢ بَعِيدࣱ‏

Зар кад помремо и постанемо земља?! Незамислив је то повратак.“

Ayah 3

قَدۡ عَلِمۡنَا مَا تَنقُصُ ٱلۡأَرۡضُ مِنۡهُمۡۖ وَعِندَنَا كِتَٰبٌ حَفِيظُۢ

Ми знамо шта ће од њих земља одузети, код Нас је Књига у којој се све чува

Ayah 4

بَلۡ كَذَّبُواْ بِٱلۡحَقِّ لَمَّا جَآءَهُمۡ فَهُمۡ فِيٓ أَمۡرࣲ مَّرِيجٍ

Они, међутим, поричу Истину која им долази и они су сметени

Ayah 5

أَفَلَمۡ يَنظُرُوٓاْ إِلَى ٱلسَّمَآءِ فَوۡقَهُمۡ كَيۡفَ بَنَيۡنَٰهَا وَزَيَّنَّٰهَا وَمَا لَهَا مِن فُرُوجࣲ‏

А зашто не погледају небо изнад себе? - Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда

Ayah 6

وَٱلۡأَرۡضَ مَدَدۡنَٰهَا وَأَلۡقَيۡنَا فِيهَا رَوَٰسِيَ وَأَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجِۭ بَهِيجࣲ‏

А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље

Ayah 7

تَبۡصِرَةࣰ وَذِكۡرَىٰ لِكُلِّ عَبۡدࣲ مُّنِيبࣲ‏

да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа

Ayah 8

وَنَزَّلۡنَا مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءࣰ مُّبَٰرَكࣰ ا فَأَنۢبَتۡنَا بِهِۦ جَنَّٰتࣲ وَحَبَّ ٱلۡحَصِيدِ

Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање

Ayah 9

وَٱلنَّخۡلَ بَاسِقَٰتࣲ لَّهَا طَلۡعࣱ نَّضِيدࣱ‏

и високе палме у којих су нагомилани замеци једни изнад других

Ayah 10

رِّزۡقࣰ ا لِّلۡعِبَادِۖ وَأَحۡيَيۡنَا بِهِۦ بَلۡدَةࣰ مَّيۡتࣰ اۚ كَذَٰلِكَ ٱلۡخُرُوجُ

као опскрбу свим слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење

Ayah 11

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحࣲ وَأَصۡحَٰبُ ٱلرَّسِّ وَثَمُودُ

Пре њих порицао је Нојев народ и становници Ресса и Семуд

Ayah 12

وَعَادࣱ وَفِرۡعَوۡنُ وَإِخۡوَٰنُ لُوطࣲ‏

И Ад и фараонов народ и Лотов народ

Ayah 13

وَأَصۡحَٰبُ ٱلۡأَيۡكَةِ وَقَوۡمُ تُبَّعࣲۚ كُلࣱّ كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ وَعِيدِ

И становници Ејке и народ Туббе'а; сви су они сматрали посланике лажним и казну су Моју заслужили

Ayah 14

أَفَعَيِينَا بِٱلۡخَلۡقِ ٱلۡأَوَّلِۚ بَلۡ هُمۡ فِي لَبۡسࣲ مِّنۡ خَلۡقࣲ جَدِيدࣲ‏

Па зар смо након првог стварања постали немоћни?! Не, али они у поновно стварање сумњају

Ayah 15

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ وَنَعۡلَمُ مَا تُوَسۡوِسُ بِهِۦ نَفۡسُهُۥۖ وَنَحۡنُ أَقۡرَبُ إِلَيۡهِ مِنۡ حَبۡلِ ٱلۡوَرِيدِ

Ми смо створили човека и знамо што му шапуће његова душа, и Ми смо му ближи од вратне жиле куцавице

Ayah 16

إِذۡ يَتَلَقَّى ٱلۡمُتَلَقِّيَانِ عَنِ ٱلۡيَمِينِ وَعَنِ ٱلشِّمَالِ قَعِيدࣱ‏

Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране

Ayah 17

مَّا يَلۡفِظُ مِن قَوۡلٍ إِلَّا لَدَيۡهِ رَقِيبٌ عَتِيدࣱ‏

Он не изусти ниједну реч, а да поред њега није онај који надзире

Ayah 18

وَجَآءَتۡ سَكۡرَةُ ٱلۡمَوۡتِ بِٱلۡحَقِّۖ ذَٰلِكَ مَا كُنتَ مِنۡهُ تَحِيدُ

Смртне муке ће збиља да дођу – то је нешто од чега не можеш побећи

Ayah 19

وَنُفِخَ فِي ٱلصُّورِۚ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡوَعِيدِ

и у рог ће да буде дувнуто - то је Дан којим се прети

Ayah 20

وَجَآءَتۡ كُلُّ نَفۡسࣲ مَّعَهَا سَآئِقࣱ وَشَهِيدࣱ‏

И свако ће да дође, а са њим водич и сведок

Ayah 21

لَّقَدۡ كُنتَ فِي غَفۡلَةࣲ مِّنۡ هَٰذَا فَكَشَفۡنَا عَنكَ غِطَآءَكَ فَبَصَرُكَ ٱلۡيَوۡمَ حَدِيدࣱ‏

Ти ниси марио за ово па смо скинули твоју копрену, данас ти је оштар вид

Ayah 22

وَقَالَ قَرِينُهُۥ هَٰذَا مَا لَدَيَّ عَتِيدٌ

А његов пратилац ће да каже: “Ово што је код мене спремно је.”

Ayah 23

أَلۡقِيَا فِي جَهَنَّمَ كُلَّ كَفَّارٍ عَنِيدࣲ‏

Баците у Пакао сваког незахвалника, пркосника

Ayah 24

مَّنَّاعࣲ لِّلۡخَيۡرِ مُعۡتَدࣲ مُّرِيبٍ

који је бранио да се раде добра дела и који је прелазио Аллахове границе и био сумњичав

Ayah 25

ٱلَّذِي جَعَلَ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَأَلۡقِيَاهُ فِي ٱلۡعَذَابِ ٱلشَّدِيدِ

који је поред Аллаха у другог бога веровао – зато га баците у патњу најтежу!”

Ayah 26

۞قَالَ قَرِينُهُۥ رَبَّنَا مَآ أَطۡغَيۡتُهُۥ وَلَٰكِن كَانَ فِي ضَلَٰلِۭ بَعِيدࣲ‏

А други његов пратилац ће рећи: „Господару наш, ја га нисам завео силом, био је сам у великој заблуди.“

Ayah 27

قَالَ لَا تَخۡتَصِمُواْ لَدَيَّ وَقَدۡ قَدَّمۡتُ إِلَيۡكُم بِٱلۡوَعِيدِ

„Не препирите се преда Мном“, рећи ће Он, „још давно сам вам запретио

Ayah 28

مَا يُبَدَّلُ ٱلۡقَوۡلُ لَدَيَّ وَمَآ أَنَا۠ بِظَلَّٰمࣲ لِّلۡعَبِيدِ

Моја реч се не мења и Ја нисам према Својим слугама неправедан.“

Ayah 29

يَوۡمَ نَقُولُ لِجَهَنَّمَ هَلِ ٱمۡتَلَأۡتِ وَتَقُولُ هَلۡ مِن مَّزِيدࣲ‏

На Дан када упитамо Пакао: „Јеси ли се напунио?“ Он ће да одговори: „Има ли још?“

Ayah 30

وَأُزۡلِفَتِ ٱلۡجَنَّةُ لِلۡمُتَّقِينَ غَيۡرَ بَعِيدٍ

А Рај ће да буде примакнут богобојазнима, неће да буде ни од једног далеко

Ayah 31

هَٰذَا مَا تُوعَدُونَ لِكُلِّ أَوَّابٍ حَفِيظࣲ‏

„Ово је оно што вам је обећано, свакоме ономе ко се Аллаху покајнички обраћао и чувао

Ayah 32

مَّنۡ خَشِيَ ٱلرَّحۡمَٰنَ بِٱلۡغَيۡبِ وَجَآءَ بِقَلۡبࣲ مُّنِيبٍ

Који се бојао Свемилосног у самоћи, и који је дошао покајничког и покорног срца

Ayah 33

ٱدۡخُلُوهَا بِسَلَٰمࣲۖ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡخُلُودِ

Уђите у Рај, у миру, ово је Дан вечни!”

Ayah 34

لَهُم مَّا يَشَآءُونَ فِيهَا وَلَدَيۡنَا مَزِيدࣱ‏

У њему ће да имају шта год зажеле, а добиће од Нас и више од тога

Ayah 35

وَكَمۡ أَهۡلَكۡنَا قَبۡلَهُم مِّن قَرۡنٍ هُمۡ أَشَدُّ مِنۡهُم بَطۡشࣰ ا فَنَقَّبُواْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ هَلۡ مِن مَّحِيصٍ

А колико смо народа пре ових уништили, који су били моћнији од њих, па су по свету трагали - има ли места за спас

Ayah 36

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَذِكۡرَىٰ لِمَن كَانَ لَهُۥ قَلۡبٌ أَوۡ أَلۡقَى ٱلسَّمۡعَ وَهُوَ شَهِيدࣱ‏

У томе је, заиста, опомена за онога ко има разум, или ко слуша, а прибран је

Ayah 37

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَا فِي سِتَّةِ أَيَّامࣲ وَمَا مَسَّنَا مِن لُّغُوبࣲ‏

Ми смо створили небеса и Земљу и оно што је између њих за шест временских раздобља, и није Нас опхрвао никакав умор

Ayah 38

فَٱصۡبِرۡ عَلَىٰ مَا يَقُولُونَ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِ رَبِّكَ قَبۡلَ طُلُوعِ ٱلشَّمۡسِ وَقَبۡلَ ٱلۡغُرُوبِ

Зато стрпљиво подноси оно што они говоре и слави и величај свога Господара и захваљуј Му пре изласка Сунца и пре заласка

Ayah 39

وَمِنَ ٱلَّيۡلِ فَسَبِّحۡهُ وَأَدۡبَٰرَ ٱلسُّجُودِ

И слави Га и величај ноћу и после обављања молитве

Ayah 40

وَٱسۡتَمِعۡ يَوۡمَ يُنَادِ ٱلۡمُنَادِ مِن مَّكَانࣲ قَرِيبࣲ‏

И очекуј Дан када ће гласник да позове из места које ће свима бити близу

Ayah 41

يَوۡمَ يَسۡمَعُونَ ٱلصَّيۡحَةَ بِٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكَ يَوۡمُ ٱلۡخُرُوجِ

Дан кад ће они чути истинит глас – то ће бити Дан оживљења

Ayah 42

إِنَّا نَحۡنُ نُحۡيِۦ وَنُمِيتُ وَإِلَيۡنَا ٱلۡمَصِيرُ

Ми, заиста, дајемо живот и дајемо смрт и код Нас је коначно одредиште

Ayah 43

يَوۡمَ تَشَقَّقُ ٱلۡأَرۡضُ عَنۡهُمۡ سِرَاعࣰ اۚ ذَٰلِكَ حَشۡرٌ عَلَيۡنَا يَسِيرࣱ‏

А на Дан када ће над њима земља да попуца они ће журно да изађу; биће то проживљење, за Нас једноставно

Ayah 44

نَّحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَقُولُونَۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡهِم بِجَبَّارࣲۖ فَذَكِّرۡ بِٱلۡقُرۡءَانِ مَن يَخَافُ وَعِيدِ

Ми најбоље знамо шта они говоре; ти не можеш да их присилиш, него подсети Кур'аном онога који се боји Моје претње

Ayah 45